Legenda o Gibortu

Ilustracija: Anđela Đermanović

Deo Porečke oblasti, zajedno sa ribolovnim revirom Gospođin vir i mala klisura Pesača darovani su malo poznatom hrisovoljom (kneževa darovnica, darovna povelja) kneza Lazara Hrebeljanovića iz 1379. godine manastiru Ravanici. Ribari iz Đerdapske klisure bili su protiv ove kneževe hrisovulje pa su uporno tražili da se povelja ukine. 

Po jednoj od sačuvanih legendi, u vreme kada je traženo ukidanje hrisovulje, ulovljena je za to vreme retka riba gibort (naziva se još i buborak), koja se smatra totemskom vrstom ribe. Predanje kaže da ako se gibort ulovi u periodu ribarskih slava, dakle u decembru, onda se ne jede. Međutim, ako se gibort pokloni, onda je izvan zabranjene upotrebe. 

                          

Ribari sa ostrva Poreč su se dosetili, pa poklonili ribu igumanu manastira Ravanica, ali je ravanički iguman vratio giborta u brzake Dunava kod Gospođinog vira jer je vrativši poklon želeo da ulov ribara bude uspešniji. Međutim, jedan od alasa je znavši da čita na stolu u manastiru Ravanica pročitao hrisovulju u kojoj piše: “Manastir Ravanica dobi`i vir Gospođin na Dunavo“. Upitao je kako to da je knez Lazar poklonio ribolovni revir u Poreču Ravanici, kada i manastir Gornjak (XVI vek) ima hrisovulju gde stoji „da je gospodar voda od Gospođinog vira do Poreča“. Iguman ravanički mudro odgovori da će gibort sam dopoloviti do mesta i obeležiti teren. 

Prema ribarskoj legendi, kada je očekivani dan došao, gibort je iz Đerdapa kod Gospođinog vira doplivao do Porečkog ostrva, što je značilo da ribolovni tereni od Gospođinog vira do Poreča pripadaju Porečkoj oblasti i da je vlasnik manastir Gornjak, a ne Ravanica, uprkos hrisovulji. Na taj način, gibort je presudio u korist porečkih ribara. Ovu legendu je kasnije potvrdio i letopisac Grigorije Sinait iz manastira Gornjak (Orlović 1996).

Jelena Bujdić Krečković

Aleksandar Repedžić

LEGENDE, MITOVI I NARODNI OBIČAJI ĐERDAPA