Постови

POČUDIŠTE - MAGIČNI SVET VLAHA

Слика
  POCUDISTE Jednokratne donacije kanalu, da te ne bije maler: https://paypal.me/pocudiste Serijal kratkog dokumentarnog filma o mitovima, legendama i duhovnoj kulturi Balkana, očima etnologa i umetnika. U Počudištu susrešćete se sa misterijama Balkana, bićima koja egzistiraju u ljudskoj imaginaciji vekovima, tajanstvenim gradovima, fenomenima magije, urbanim i ruralnim legendama, paranormalnim pojavama, zagrobnim životom i obredima ali i životom marginalizovanih grupa. Upoznajte se sa bogatom tradicijom bez senzacionalizma gde su različiti fenomeni prikazani kakvi zaista jesu. Nadamo se da će Počudište pomoći u očuvanju kulturne baštine i prenošenju lepote društvenih raznolikosti sa osvetljavanjem svih retkih i kulturnih čudnovatosti. Kroz mistične rituale i običaje vodiće te Aleksandar Repedžić sa 17 godina profesionalnog terenskog iskustva u oblasti etnologije i antropologije, ali i nekoliko realizovanih dokumentarnih filmova i Anđela Đermanović vizuelna umetnica koja up

Mladi dani

Слика
             Ilustracija: Anđela Đermanović MLADI DANI nastaju od početka punjenja meseca (mene, mladine), pa do njegova uštapa (opadanja); stari dani nastaju od uštapa do mladine. Po simpatičnoj analogiji, poslovi započeti mladih dana napredovaće: ako se ovce ošišaju uz mlade dane, onda će vuna na njima brzo rasti; kada se spazi mlad  mesec, zatrese se kesa s metalnim novcem, pa će se ona postupno puniti kao što se puni mlad mesec; o mladini se ne kosi trava, jer bi je stoka slabo jela; izbegava se seča drveća, jer bi od njega bila slaba korist; rakovi su za mlađaka prazni, a za puna meseca puni. Bolesnici mladih dana posećuju vidarice (izvore, grobove, crkvine, pećine, manastire), pale sveće i ostavljaju darove u nadi za ozdravljenje. Tih dana obavljaju se i bratimljenja. U stare dane, posle uštapa, izbegava se svaki početak rada, a započeti se dovršava. Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik

Odjek

Слика
            Ilustracija: Anđela Đermanović ODJEK. — Prirodnu pojavu odjeka narod je zapazio, ali je nije razumeo. On veruje da odjek dolazi kao odgovor ili ruganje demona sa suprotne strane. Radoznali ljudi koristili su se tom pojavom da doznadu da li je Marko Kraljević, najveći narodni junak, zaista živ kako se to pripoveda, pa bi viknuli glasno: „Marko, jesi li živ?" — a u odjeku se jasno čuje poslednja reč:„živ". Tako je u narodu nastalo tvrdo uverenje da je Marko zaista živ i danas. U okolini Debra, u zapadnoj Makedoniji, kada se  prilikom govora ponavlja odjek reči, veruje se da ih ponavlja đavo. Pratioci Nikifora Gregore, koji su posetili Srbiju 1326, pevali su usput tužne pesme, a  brežuljci koji su ih okružavali negde posle prelaza Strume primali su njihove oštre uzvike i kao živa bića, ne menjajući ih, ponavljali sa istom intonacijom, vraćajući ih postupno odjekom, kao u  horu. Opat A. Fortis kazuje, u drugoj polovini XIII veka, da Morlaci veruju u duh od

Olovo

Слика
               Ilustracija: Anđela Đermanović OLOVO se u narodu koristilo u praktične i verske svrhe. Služilo je kao apotropejon u vračanjima. Devojka prepolovi puščano zrno od olova pa polovine postavi sa obe strane puta kuda prolazi zavoljeni mladić. Pošto mladić prođe, ona uzme obe polovine, izlije ih u zrno i izgovori: „Kako se ovo olovo sastalo, tako se i ja sastavila s N." (ime mladića); zatim olovno zrno nosi uza se kao amajliju, s tvrdim uverenjem da će je zavoljeni mladić isprositi u roditelja. Činjarica prepolovi olovo izbačeno iz puške, pa i ona polovine postavi sa obe strane puta kuda treba da prođu svatovi s mladencima. Pošto svatovi prođu, ona obe polovine izlije u zrno i govori: „Kada se ovo zrno opet rastavilo, onda i nevesta ponela dete i s njime se rastavila." O Božiću izbačeno olovno zrno iz puške prepolovi se pa se između polovina protera stoka. Zatim se obe polovine sastave i čuvaju uz verovanje da se time stoka zaštitila od bolesti. Puščano z

Odoljen

Слика
              Ilustracija: Anđela Đermanović ODOLjEN (Valeriana officinalis). — Verovalo se da je odoljen vrlo moćno zaštitno sredstvo protiv veštica i drugih zlih sila. Da zna ženska glava Što j' odoljen trava, Svagda bi ga brala, U pas ušivala, Uza se nosila. Od svih trava smatra se za najbolju protiv zlih očiju. Koren odoljena prišivao se deci na kapu i stavljao u kolevke s ubeđenjem da je tako dete zaštićeno od zlih pogleda. Uz to verovalo se da je i izvanredno lekovita biljka. Tako se priča kako je zagorkinja vila, dok je brala lekovito bilje po planini, govorila: „Da zna majka što j' odoljen travka, nikad ne bi ukopala sinka."  Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik

Nežid

Слика
             Ilustrcija: Anđela Đermanović  NEŽID je zao duh koji se uvuče u čovečije telo, nagriza ga, pa čovek niti živi, niti umire. Iz tela se izgoni basmom ili molitvom: „Nežid ide putem, srete ga anđeo Gavrilo i upita kuda ide, a on mu odgovori: 'Idem u čovekovu glavu, da je svakom mukom mučim.' ,Ne možeš tamo ići, već idi u vodu.' A nežid: Ja ću iz vode u ribu, iz ribe u travu, iz trave u svinjsku surlu (njušku). Svinju će pojesti čovek, pa ću opet ući u njega.'" — Molitvom se izgoni: „Nežida izgna iz glave rabu božiju..." Nežit je u bugarskom zao duh, u češkom prišt, poljski niezid je kijavica, ruski nežitь je čemeran život. Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik

Mađionik

Слика
             Ilustracija: Anđela Đermanović MAĐIONIK. — Mađionik je, po Vuku, nekakvo malo stvorenje koje bi trebalo da liči na vešticu, samo što nema sposobnost da se pretvara u razne životinje. Mađionik nosi razne predmete za podmetanje mađija; to su: igle bez ušica, odsečeni nokti, sede vlasi, crna vuna i dr. Kad naumi naneti nekome zlo, on zna koje od njegovih „mađija" treba sastaviti i za kakvo ih zlo nameniti. Ljudi u Boki Kotorskoj su verovali da su ovako omađijani pojedinci, pošto bi sveštenik nad njima očitao molitvu, povraćali sve one predmete kojima su bili zamađijani i najzad čak i svoje srce.  Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik