Talasoni

                                                          Ilustracija: Anđela Đermanović

Predanja o talasonima su veoma stara i po njima oni su potomci onih vilenjaka koji su, iz bilo kojih razloga, bili prinuđeni da ostanu na Balkanu i onda kada se većina njihovog naroda iselila (Peregraš 1989:87). Prema verovanju u Đerdapu talason nastaje od osobe čija je senka uzidana u građevinu. (Stanisavljević et al. 2012:21).

Priče dalje kazuju da su zidari, da bi se dodvorili talasonima, stavljali konce sa izmerenim senkama, kako bi talasoni mogli da izaberu senku koja im najviše dogovara jer samo senke odgovarajuće dužine mogu da povrate ravnotežu talasonima.

Iako su bili prilično ravnodušni prema ljudima, bilo je slučajeva da se talasoni ipak zaljube u neku devojku, a takva ljubav kažu predanja, obično ne izađe na dobro. U "Alama i baucima" zabeležen je slučaj talasona koji je stanovao u staroj pošti u Donjem Milanovcu koji se zaljubio u jednu mladu poštarku. Kako nije mogao drugačije da dođe do nje, ukrao joj je senku i ona je nakon toga umrla. Neutešni talason nije hteo da napusti poštu ni kada je ova zgrada, kao i sve druge u starom Donjem Milanovcu bila potopljena vodom novog akumulacionog jezera. Mada, postoji i priča da su senke ovog talasona i mlade poštarke pre potapanja pošte, zajedno pobegle negde u Rumuniju (Peregraš 1989:89).

Običaj uziđivanja senke kasnije je ustupio mesto žrtvovanju životinje, mada i danas ima slučajeva da se u temelje kuće koja se gradi uzida najmanje pevac.

Jelena Bujdić Krečković

Aleksandar Repedžić

LEGENDE, MITOVI I 

NARODNI OBIČAJI ĐERDAPA