Zmajevi i ubice zmajeva

Ilustracija: Anđela Đermanović

Zmaj je prema predanju jedan od demona atmosferskih pojava i bio je zadužen za borbu protiv ala koje su nosile gradonosne oblake, a time i propast useva. Zmajevi su spadali u dobre demone i vodili su računa o atmosferskim pojavama u korist ljudi, jer po verovanju zmaj je bio dužan da obezbedi kišu kada je bila potrebna. Što se tiče izgleda, bili su polu ljudi, polu životinje, a dok je među ljudima, mogao je uzeti ljudski oblik. Živeli su kraj šumskih voda u planini, a mogao se nastaniti i u šupljoj bukvi.

 Po predanju, zmaj je mogao nastati od šarana, zmije, ovna, ili od smuka, kada ove životinje dostignu određenu starost. Među dunavskim ribarima živi verovanje da kada šaran stigne do određenog broja godina, njemu rastu krila i on izlazi iz vode kao zmaj. Dok leti, varnice, koje baca oko sebe, imaju oblik šaranovih krljušti. Od ovna su nastali zmajevi koji imaju rogove, a po narodnom verovanju ako prednji deo smuka presečenog na pola ode u rupu, od tog dela nastaće zmaj. 

Kao i vodeni duh i zmaj je bio slab na lepe žene sa kojima je mogao imati ljubavnu vezu. Posledica takve veze, predanje kaže da su bile česte, je da su žene bile blede, ispijene i izgubile bi želju za muškarcima zbog zmajeve ogromne potencije. O vezi sa zmajem žene nisu smele nikome da pričaju i te su veze teško prekidane. Ukoliko bi žena htela prekid veze sa zmajem trebalo je da se kadi svojom kosom ili da nađe šuplju bukvu u kojoj je živeo zmaj i da je zapali. Međutim, u sušnim godinama zmaj bi se isterivao, jer se smatralo da je zmaj zbog žene zapostavio svoju ulogu donošenja padavina. 

Ilustracija: Anđela Đermanović

Ako je verovati priči Petra Markovića iz Bukove Glave, zaseoka skrivenog u planinama iznad Majdanpeka, zmajevi nisu samo izmišljeni likovi, s obzirom da ih on lovi i ubija već šest decenija. Po njegovim rečima zmajeva ima mnogo u ovim krajevima. Kriju se po pećinama, duvarima, dimnjacima, oko parnog kotla majdanpečke toplane... Slika o zmaju koji juri ljude nije baš sasvim tačna, kaže Petar i od njih bi najviše trebalo da zaziru mlade devojke i žene koje su „još u snazi“, objašnjavajući da zmaj neće na decu, ljude i stare babe, ali bi zato žene od 18 do 40 godina trebalo da pripaze. U dokumentarnom zapisu emitovanom na RTV Majdanpek, Petardiv Marković je tom prilikom dao i neku vrstu „recepta“ kako pronaći i uloviti zmaja. Zmaja koji je uglavnom nevidljiv, najlakše je naći u trenucima kada „spopadne“ žrtvu, jer je tada po njenim pokretima moguće videti da je i on tu i da „radi radnju“. Ljudi pogrešno misle da mogu da ga ubiju na klasičan način, objasnio je poslednji lovac na zmajeve, ilustrujući to jednim svojim „slučajem“ kada je sa mužem žene koju je zmaj „zaposeo“ čekao zmaja. Kada je on došao i kada je dohvatio njegovu ženu, to se videlo po njenim pokretima, ali po pomeranju ćebeta. Muž je pucao iz pištolja, ali zmaju ništa nije mogao dok zmajolovac nije izvadio svoje „eksperimentalije“ i napao ga. Na početku, uspeo je samo da ga rani. Tada je muž priskočio i srpom ga posekao. Krv je bila svuda po sobi i to su svi posle mogli da vide i čudili se, pričao je Petar Marković. 

Najbolji dani za lov na zmaja su utorak i subota, tada se skrivaju po svojim jazbinama, a mogu da se prate po krvavim tragovima koje iza sebe ostavljaju. Kada pronađe jazbinu, spaljuje je svojim „eksperimentalijama“, a iza njih ostaje samo lokva krvi, tvrdi Petar. Petrove „eksperimentalije“ su posebna priča. Napravljene su od masti ubijenih zmajeva, njihove kože, ali i još nekih trava i sastojaka koje ne želi da otkrije, kao što ne želi ni da je pokazuje jer mnogo brzo „vetri“, a malo je i vrlo je dragocena. „Eksperimentalije“ su jedini način da se zmaju dođe glave, a Petar je recept nasledio od majke koja je takođe bila poznati lovac na zmajeve u ovim krajevima. 

U priči koja se u ovim krajevima prenosi s kolena na koleno, zmaj se u početku ženama prikazuje kao lep momak i tako ih pridobija. Tek nakon toga pokazuje se u svom pravom obliku, ali tada je kasno jer ih drži u strahu, preti, ne dozvoljava da primaju muža u postelju. Posledice odnosa sa zmajem su, kažu stari ljudi, veoma teške i ogledaju se u tome da je žena malaksala, postaje malokrvna, gubi „ženski ciklus“, a sve to zato što joj zmaj pije krv, jer se on samo time hrani. Postoji i način da se prepoznaju žene koje su imale odnos sa zmajem, s obzirom da na laktu imaju hrapav beleg, koža im je kao u kornjače i potamnela. One na žalost, ne mogu da se same oslobode zmaja i jedini lek je angažovanje zmajolovca. (www.rtvmajdanpek.com)

Jelena Bujdić Krečković

Aleksandar Repedžić

LEGENDE, MITOVI I NARODNI OBIČAJI ĐERDAPA