O vodenoj vili i vili Ravijojli

Ilustracija: Anđela Đermanović

Vodena vila

Jedno od mitskih vodenih bića je vodena vila ili vlva na vlaškom, po predanjima ovog kraja mitsko biće zmijolikog izgleda koje je moglo da leti. Priče starijih, posebno zemljoradnika, vinogradara i baštovana, kazuju da je ona bila zaštitnica ovog kraja od elementarnih nepogoda, oluje, grada, jakih kiša (www.npdjerdap.org). 

Po pričama starijih ljudi, posebno zemljoradnika, vinogradara i baštovana, bila je zaštitinica ovog kraja od vremenskih nepogoda – oluje, grada, jakih kiša. Vodena vila je živela u dubinama Dunava, kod Grebena, a izlazila je samo kada je sa zapada ili severozapada u pravcu donjomilanovačke kotline i polja dolazila neka nepogoda. Vila bi tada uzletela nebu pod oblake i hvatala se u koštac sa nebeskim silama, razbijajući silinu oblaka, razdvajajući i šaljući ih u rumunska i brda na srpskoj strani Dunava. Stoga su domaćini, uz molitvu Bogu, u njivu, vinograd ili baštu postavljali posudu sa mlekom da bi vila crpila snagu za borbu, kao i sekiru kako bi odbrana polja bila uspešnija (Maksimović 2012).

Vila Ravijojla

Osim vodenih vila koje nastanjuju dunavske dubine, đerdapska planina Miroč dom je i najpoznatije vile srpskih narodnih pesama, posestrime Marka Kraljevića, lepe Ravijojle. U pesmi „Marko Kraljević i vila“ Vuk Stefanović Karadžić zabeležio je priču o ljubomornoj i osvetoljubivoj vili Ravijojli, koja je zapretila Milošu Obiliću da ne peva dok prolazi kroz Miroč planinu, jer „valjda su se i prije natpijevali, a u njega bilo ljepše grlo nego u nje“ (Stefanović Karadžić 1972). Kako se on oglušio o ovu zabranu zbog molbi svoga saputnika i pobratima Marka Kraljevića, Ravijojla ga ustreli dvema strelama u grlo i srce i ubi ga. Marko na vernom Šarcu potera vilu kroz planinu, i kad je stiže natera je da izleči Miloša Obilića. Vila u strahu za svoj život, prikupi magično bilje na Miroču i ne samo da je izvidala junaku rane, već je ga je i osnažila:

Nabra vila po Miroču bilja,

I zagasi rane na junaku:

Lepše grlo u Miloša carsko,

Jeste lepše nego što je bilo,

A zdravije srce u junaku,

Baš zdravije nego što je bilo.

Jelena Bujdić Krečković

Aleksandar Repedžić

LEGENDE, MITOVI I NARODNI OBIČAJI ĐERDAPA