Od tradicionalne svadbe do kafane

 

Ilustracija: Anđela Đermanović

    "Svadba je najvažniji, najrazrađeniji i sadržinski najbogatiji ritual životnog ciklusa. Ona u zgusnutom vidu izražava društvenu stvarnost: porodične, srodničke i rodne odnose, religijska uverenja, ekonomsko stanje, i može se označiti kao paradigmatičan događaj u kulturi Srba. Svadba je svojom formom, sadržinom i značajem ugrađena u identitet zajednice, i kao takva je veoma pogodna da se posredstvom nje problematizuju njegovi različiti oblici (etnički, verski, lokalni, rodni...).  Ona je privatni ritual koji se izvodi na javnoj sceni, dugo se planira i priprema, dovodi se u vezu sa tradicijom, neupitnim i zaštićenim pojmom, koji konotira s generacije na generaciju."Piše Sanja Zlatanović u svom radu "Svadba, tradicionalni ženski kostim i identitetski diskursi srpske zajednice jugoistočnog Kosova."

    "Polovinom XX veka svadba je trajala više dana i sastojala se od velikog broja predsvadbenih i postsvadbenih segmenata. Vremenom su mnogi segmenti i postupci nestajali, a neki su se spajali sa drugima. U periodu 90- ih godina prošlog veka, svadba u užem smislu trajala je dva dana." Piše Sanja Zlatanović u svom radu "Svadba, tradicionalni ženski kostim i identitetski diskursi srpske zajednice jugoistočnog Kosova."

 Običaji su bili neodvojivi deo svadbenog slavlјa u Srbiji, ne samo zbog toga što, prema predanjima, budućim supružnicima donose sreću i blagostanje, već i zato što su autentični za naše podneblјe. Osim simbolike, običaji predstavlјaju i odličan način da se u čin venčanja uklјuče i rodbina i prijatelјi, a takođe, i dokaz da se do trajne lјubavi stiže preko „sita i rešeta”. Ni ovaj kraj u tome nije bio izuzetak, ali su„zahvalјujući modernizaciji i industrijalizaciji mnogi svadbeni običaji nestali i svadbe danas izgledaju potpuno drugačije.

Danas svadbenih običaja skoro i da nema ili se oni mogu delimično pratiti u tragovima i to u nekim porodicama koje i dalјe neguju tradiciju. Ranije su pripreme za svadbu trajale po nekoliko dana ili čak nekoliko nedelјa i uz njih su išli sada već arhaični običaji poput sejanja brašna za svadbenu pogaču, opremanje neveste pre venčanja, češlјanje mlade... Svadbi je prethodila prosidba koja se dešavala nekoliko nedelјa ili meseci ranije i na njoj se dogovaralo oko „miraza“. Nakon dogovora, mladoženjina porodica prvo je obaveštavala kuma o datumu svadbe uz rakiju, a zvanice svatovi su pozivane tako što se išlo sa buklijom od kuće do kuće. Pripreme za samu svadbu počinjale su u petak kada se prosejavalo brašno od koga se mesila svadbena pogača koja je kasnije premazivana medom kako ne bi mladi bračni par imao nedaća u braku. U subotu ujutru devojke mese pogaču dok momci lože vatru za pečenje pogače koju su kasnije odnosiliu mladoženjinu kuću. Tada devojke okite kapiju kod mladine i mladoženjine kuće. 

Kumstvo igra veliku ulogu kod lokalnog stanovništva i poštuje se kao rod, a postoje stara i nova kumstva. Stara kumstva su obično ona koja se prenose s kolena na koleno i nasleđuju. Novo vreme donelo je međutim običaj da mladi bračni parovi sklapaju kumstva sa svojim najbolјim prijatelјima, ali se i dalјe poštuju stara, porodična kumstva. Osim što su kumovali (svedočili) na venčanju, nekada su kumovi krštavali i davali imena deci, dok danas to češće čine roditelјi. 

Kada svatovi dođu po mladu prvo se na vratima kuće pogađaju sa deverom „kupujući“ mladu i običaj je bio da nekog od mladine rodbine preruše, pokušavajući time da prevare mladoženju. Kada dogovor bude postignut, dever izvodi mladu ispred kuće, preda je mladoženji i tada započinje kolo. Iz mladine kuće svadbena povorka odlazi u mladoženjinu kuću, gde mladu dočekuje svekar i postavlјena sofra na koju se mlada penje. Svekar joj ispod ruku stavlјa dve pogače i ona se onda tri puta okrene u desnu stranu. Mlada zatim lomi pogaču nad glavom kako bi imala sreće u braku, a parčiće pogače baca meću svatove, potom joj svekar dodaje muško dete koja mlada tri puta podiže i ga dodaje mladoženji kako bi prvo rođeno dete bilo muško. Nakon ručka mladenci se daruju poklonima, prvo kum daruje poklone, a za njim i svi ostali svatovi.    

Nekada su se svadbe organizovale pod šatrom, u dvorištu kuće, danas se sve veći broj mladnaca odluje za restorane i kafane, takođe darivanje mladenaca danas za razliku do pre dvadsetak godina izgleda skroz drugačije, umesto, televizora, šoreta, setova čaša i šolјa, danas se uglavnom mladencima daruje novac, na ovaj način, možemo da pratimo modifikaciju običija. Na žalost naše svadbe danas više posećaju na evropske svadbe, i sve je manje tradicionalnog što je ovaj običaj činio posebnim.

Jelena Bujdić Krečković

Aleksandar Repedžić

LEGENDE, MITOVI I NARODNI OBIČAJI ĐERDAPA