Otkud grom iz vedra neba

Ilustracija: Anđela Đermanović

Oluja i prateće nepogode povezane su i sa verskim praznicima, pa se tih dana često ne radi - ni u polju, niti kod kuće. Neki od praznika su Sveti Ilija - 2. avgusta i Blaga Marija, dva dana kasnije.

„To su praznici gde se ne radi upravo da ne bi grom udario u letinu - da li je u pitanju plast sena, kuća, okućnica ili stoka, a postoji veliki broj praznika gde se ne radi da se ne bi napravila šteta u polju", kaže za BBC na srpskom etnolog Aleksandar Repedžić.

Prema verovanjima, Sveti Ilija odlučuje gde će biti suša a gde pasti kiše, dok je prema predanju, na ovaj dan, pre podne je leto, a posle podne jesen.

Sveti Ilija je nasledio brojne osobine staroslovenskog boga neba i groma Peruna, zbog čega ga u narodu još zovu Gromovnik.

Narodno verovanje kaže i da je Blaga Marija sestra Svetog Ilije, pa na ovaj praznik oluje nisu neuobičajne jer - „brat i sestra razgovaraju".

„Verovanje je modifikovano, ali ljudi uglavnom ne rade na velike praznike - posebno kada se radi o gromu i vetru, a ide se čak i dotle da se ne uključuje mašina za veš", naglašava Repedžić..

Ilustracija: Anđela Đermanović

Kaže da i među Vlasima, u istočnoj Srbiji, postoji običaj sprečavanja oluje gde se voda sipa u čašu i govori „kako se rastura ova voda, tako da se rasture i kišni oblaci".

Postoje i narodni običaji kojima se priziva kiša, a najpoznatiji su dodolski rituali. Dodole - mlade devojke obučene u poderanu odeću, sa vencima na glavama i buketima cveća u rukama, igrajući prizivaju kišu. Repedžić tvrdi da ovaj običaj više ne postoji i da je nestao „modernizacijom i elektrifikacijom" sredinom dvadesetog veka.

Izvor: BBC Srbija