Rođenje deteta - uroci i zaštita

Ilustracija: Anđela Đermanović

Kao i u većini krajeva Srbije i u Đerdapu i njegovom zaleđu postoje običaji koji prate rođenja deteta. Oni se poostepeno gube, dok su se neki potpuno izgubili jer se žene ne porađaju više u svojim domovima. To je razlog što danas rođenje deteta ne prate tradicionalni običaji ili su oni na neki način

prilagođeni sadašnjici, kao što je to slučaj sa babicom (muaša) koja ima značajnu ulogu od prvog dana rođenja deteta, ali i kasnije tokom celog života. 

Muaša je žena koja makazama preseca pupak novorođenčeta i vezuje ga crvenim koncem, i niko osim nje nije smeo da ulazi kod porodilje. Danas je običaj da se neko od najuže rodbine odredi za babicu, mada ona više ne preseca pupak, već se to čini u bolnici prilikom porođaja.

Do današnjih dana zadržalo se da se detetu oko ručnog zgloba vezuje crveni konac, kako bi se zaštitilo od uroka. Nekada su kumovi darivali sir i luk kako bi porodilja imala dovoljno mleka, a uz to su donosili pogaču i vino. Pogača se lomila kod kuće kako dete ne bi bilo rasipnik tokom života i ne bi iznosilo stvari iz kuće. 

Postojalo je, a i danas je jako živo i prisutno verovanje u uroke i da neko može da urekne decu. Obično se to pripisuje urokljivim ženama, odnosno ženama zlobnog pogleda. Sve do današnjih dana ostao je običaj da se prilikom prvog viđenja deteta tri puta pljune u pravcu deteta kako se ne bi ureklo. Inače, urok je kod dece lako primetiti, deca su nervozna, ne spavaju, lako briznu u plač. Kako bi se deca zaštitila od uroka ranije im se gasilo ugljevlje (užareno ugljevlje se stavlja u vodu kojom se kasnije deca umivaju) koje ih je štitilo od uroka ili se deci donji veš okrene naopako ukoliko posećuju ženu za koju se veruje da može da urekne, kako bi bila zaštićena od njenih urokljivih pogleda.

U korpusu verovanja vezanih za rođenje deteta je i ono po kome se salamanderu pripisuju velike moći, jer ako se prema uvreženom verovanju salamander (daždevnjak) pusti niz grudi deteta ono će kad odraste postati krojač.

Jelena Bujdić Krečković

Aleksandar Repedžić

LEGENDE, MITOVI I NARODNI OBIČAJI ĐERDAPA