Herkulovi stubovi

Ilustracija:Anđela Đermanović

Gvozdena vrata Atlantide, Herkulovi stubovi.

Atlantida, fascinantna misterija drevnog sveta sa svojom čudesnom pričom vekovima golica maštu. Osim onog uobičajenog, možemo reći konvencionalnog stava, da je Atlantida u Atlanskom okeanu, ima i autora koji ovo mitsko ostrvo lociraju u prostoru Đerdapske regije kao Ratko Jakovljević u Atlantidi u Srbiji (Jakovljević 2008) koji ovakav svoj stav obrazlaže tumačenjem obimne istorijske, arheološke i etnološke građe koja se bavi Đerdapom i srpskom i rumunskom stranom Dunava. Na ovakav način autohtonisti doživljavaju Đerdapsku klisuru. U daljem tekstu videćemo na koje još načine povezuju, Đerdapsku klisuru sa mitom o Atlantidi.  

Tako kod Jakovljevića možemo da pročitamo da savremeni tumači prošlosti smatraju da se potonulo ostrvo sa juga graničilo sa Okeanom Potamos, a sa zapada sa Panonskim morem i da se po legendi u samoj blizini Herkulovih stubova, preko puta tesnaca, podignuta na stenama ostrva, nalazila velika građevina, prostirući se uz obod Okeana Potamos od jednog rta do drugog. 

Prema tumačenju Jakovljevića, Herkulovi stubovi su se, prema verovanju starih Grka, nalazili na najudaljenijim tačkama u prostoru za koje su znali, a iza njih nije bilo ničega ili ljudi nisu živeli. Tako je predeo Đerdapske klisure mesto na kome se nalazio „severni“ stub koji je „držao“ nebo, odnosno predeo impozantnog Dunava na Đerdapu je najsevernija tačka u  prostoru do koje su Grci putovali. 

U „Atlantidi u Srbiji“ takođe možemo da pročitamo da je Herkul goneći Gerionovo stado stigao u zemlju Skita koja je na zapadu bila omeđena rekom Istar (Dunav). Budući da ga je sustigla zima, a sa njom i mraz, Herkul je obukavši lavlju kožu pao u san, a njegova zaprega sa konjima za to vreme nestade na tajanstven način. Veliki grčki junak izgubljene konje i kola vratio je uz pomoć „dvostrukog ženskog stvorenja – pola devojke a pola zmije“, koja s njim izrodi Skita, pretka svih skitskih kraljeva. 

Verovanje rasprostranjeno u Banatu da je Herkul razdvojio stenje kod mesta Baba Kaj u današnjem dunavskom tesnacu na Đerdapu, pribeležio je rumunski istoričar starije generacije, Nikolae Densusianu (Densusianu  2002:36). I po njemu, na ovaj su način vode velikog mora oticale kroz Gvozdena vrata, a ime junaka iz priče zabeležene u Banatu, Trojan jeste  „tradicionalni rumunski naziv za Herkula“.

Više je nego evidentno da je područje Đerdapske klisure ili kako je Jakovljević naziva „gvozdenih vrata  Atlantide“, bio važna tačka Rimskog carstva, a ostaci grčke, rimske i persijske kulture i danas se mogu naći među tamošnjim stanovnicima i lokalnim običajima, posebno vlaškim. 

Jelena Bujdić Krečković

Aleksandar Repedžić

LEGENDE, MITOVI I NARODNI OBIČAJI ĐERDAPA