Ko su aloviti ljudi ?

Ilustracija: Anđela Đermanović

ALOVITI LjUDI. — Po jednom verovanju, dete rođeno u materičinoj košuljici postaje alovito, po drugom, ono se rađa parenjem ale i žene: dobije pod pazusima nevidljiva krilca. Po trećem verovanju, opet, ala se uvuče u čoveka, pa ga goni da mnogo jede, da bi se i ona nahranila. Takav čovek postaje proždrljiv („alapljiv"), jer je: „u njemu zinula ala". 

Svojim dahom ala može da ubije čoveka, a ako ostane živ, onda postane alovit, dobije neobično veliku snagu. Po predanju, i veliki župan Nemanja bio je alovit, snažan i proždrljiv kao ala. Nepromišljen i brzoplet čovek je alamunja. 

Alovite ljude puška ne ubija, osim one koja je napunjena srebrom i zlatom. Alosani ljudi postaju vidoviti. Oni su bledi, suhi, bele brade, i dugih nokata. Oni, kao i ale, predvode gradobitne oblake, ali ih ne navode na potes svoga sela, nego na tuđ. Kada naiđu oblaci, alovit čovek padne u zanos, iz njega iziđe ala ili njegova duša i odleti pred oblake. 

Priča se da je u nekom selu bio alovit čovek neobično visokog rasta, duge brade i brkova, suh i koštunjav u licu. Kada je bilo lepo vreme, on je radio svoje poslove kao i drugi ljudi, a čim bi se naoblačilo, zatvorio bi vrata na kući i kapke na prozorima, pa bi u zanosu ostajao sam za sve vreme grmljavine. Kazuje se da je bolovao od padavice.

Izvor: Š. kulišić, P. ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik