Moć belog luka

Ilustracija: Anđela Đermanović

BELI LUK (Allium sativum) po narodnom verovanju ima izuzetnu zaštitnu moć, osobito štiti od uroka i veštica, služi i kao hamajlija.

 U Vasojevićima se priča kako je beli luk rekao čoveku: „Čuvaj ti mene od nokta, a ja ću tebe od uroka." 

Trudna žena nosi u nedrima belog luka, a porodilja se takođe štiti belim lukom. Radi zaštite od zlih bića i uroka detetu natrljaju tabane belim lukom. Beli luk prišivaju na maramu kojom se dete pokriva posle prvog dojenja i prilikom krštenja. 

Belim lukom majke mažu decu „da ih ko ne urekne i da ih veštice ne pojedu". Na Bele poklade majke daju deci da pojedu „po jedno čeno bela luka radi odbrane od uroka i od zlih očiju". Negde su na Badnje veče svi ukućani belim lukom mazali vrat i ruke.

 Glavica bela luka od jednog češnja(inok) „meće se u hamajlije i uza sebe nosi pod pazuhom". Devojci se metne u džep češnjić bela luka „da je ne ureknu". Pojavljuje se i u nekim obrednim običajima (npr. u običaju lazarica), upliće se u vence koje devojke pletu  prilikom svadbe. Na Todorovu subotu belim lukom mažu volovima vratove. U Leskovačkoj Moravi za Todorovu subotu (konjski praznik) mese kolač čiju polovinu nasade česnima belog luka ili od testa načine na kolaču konjske potkovice sa klincima od belog luka. Belim lukom mažu stoku po slabinama prilikom proterivanja kroz živu vatru. 

Beli luk se posebno javlja kao zaštitno sredstvo u nekim đurđevdanskim običajima, stavlja se u venac kojim se toga dana kuća zakiti, belim lukom mažu kravama vimena, a negde uoči Đurđevdana ostavljali su česno belog luka na svakom ćošku njive pod pšenicom. Upotrebljava se prilikom bajanja i u narodnoj medicini.

Izvor: Š. kulišić, P. ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik