Šta je to Bauk?

Ilustracija: Anđela Đermanović

BAUK se u narodu zamišlja kao strašilo u životinjskom obliku, koje svojom pojavom uliva strah maloj deci, pa i odraslima: „Eto bauka!" 

Bauk se danju krije po kutovima zapustelih kuća, rupama i mračnim mestima, otuda vreba žrtvu da je ugrabi, odnese, udavi i proždere: „Pogle, otac, kraj šuštava luga, zar ne vidiš noćnoga bauka. Oko kule šikarje poraslo, u šikarju vuci i bauci. Lisna goro, vatrom sagorela, (jer) u tebi nigde ništa nema... niti vuka, nit' ljuta bauka." 

U jednoj dečjoj narodnoj uspavanci majka peva detetu: „Nesanke ti voda odnijela, gdeno nema vuka ni bauka." 

Bauk se goni vikom, lupanjem i svetlošću, a tako se gone i medvedi. Baukov onomatopejski izraz „bau", njegov trapavi hod „bauljanje", po kojima je i nastao naziv bauk, njegova mesta prebivanja, proždrljivost i druge osobine upućuju na to da se baukom nazivao medved, a ne vuk, kako misle neki pisci. Naziv medved nije se spominjao da se ne bi deca plašila, pa se mesto njega upotrebljavao hipokoristik bauk, kao što se upotrebljava za zmiju, lisicu, vuka i druge zverove.

Medved je danas retka zver u našim planinskim krajevima, a u nekim se o njemu zna samo po predanjima. Ali se svuda zna da je to opasna zver: „Selo jače od medveda". Zato se u narodu njegov naziv  zamenjivao eufemizmom baja, bauk. Ostatak relativno starijeg, mogućno i prastarog straha od medveda održao se u običaju i svetkovanju Mečkinog dana (30. XI). 

Izvor: Š. kulišić, P. ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik