Šumski demon - Lesnik

Ilustracija: Anđela Đermanović

LESNIK je šumski demon, koji se tako naziva u selima u okolini Leskovca. Les je staroslovenska reč za šumu, po kojoj je demon dobio naziv. 

Koledari iz sela Brze, kod Leskovca, idu oko Nove godine od kuće do kuće. Njihove vođe su maskirane ličnosti, lesnici. Obučeni su u ovčje kože, imaju kozje rogove, na licu životinjsku masku, oko pojasa i nogu privezane klepetuše, u jednoj ruci nose drvenu sablju a u drugoj drenov štap. 

Kad stignu pred kuću, nesnosno galame, bučno ulaze u kuću, igraju, skaču, svuda zaviruju, udaraju štapovima po podu i zidovima, sabljama mašu po vazduhu terajući karakondžule, preću (džaraju) po vatri na ognjištu, valjaju se po pepelu i zadirkuju maskiranu „snašku" (muškarca). 

Po verovanju, lesnici su šumski demoni, zaštitnici stoke. Antičke paralele lesnika su uglavnom kozjeg izgleda. To su Pan, Satir, Silen, Faun, Silvan i drugi. Bliža mu je analogija rusko šumsko božanstvo Liesnik (Lješak, Lješij), koje se zamišlja kao čovek u odeći od ovčje kože, delimično s jarčijim rogovima, ušima i nogama, pojavljujući se uz buku. 

Svi slovenski narodi poznaju obredno maskiranje o zimskom solsticiju. Među njihovim maškarama javljaju se i maskirana bića slična našim lesnicima, koja nose klocalicu u obliku jareće glave. Srodnost našeg lesnika i ruskog liesnika ukazuje na njihovo staroslovensko poreklo, pa, mogućno, i na indoevropsko.

Izvor: Š. kulišić, P. ž. Petrović i N. Pantelić (1970), Srpski mitološki rečnik