Globalna moda i srpske strategije 1989-1999.

Ilustracija: Anđela Đermanović

Opšte odlike zapadne mode

 

-          Rane 1990-te kao godine recesije obeležila je reakcija protiv upadljive potrošnje, koja je karakterisala prethodnu dekadu. Kako je društveni život postao umereniji, a ekonomija u krizi ograničavala raspoložive prihode, prodaja odeće visoke mode je opala. Bogatstvo modnih kuća bilo je pogođeno i Zalivskim ratom (avgust 1990 - februar 1991), koji je poremetio unosne poslove sa zemljama Arapskih Emirata, a takođe doveo do pada duty-free prodaje parfema.

 

-          Kao i u kriznom periodu kasnih 1960-tih, dizajn odeće počeo je da reflektuje sveopšti interes za ekologiju i spiritualnost. Autentičnost je postala ključna reč, te su mnogi dizajneri počeli da traže inspiraciju u zajednicama, čija odeća i ukrašavanje tela nisu bili oblikovani globalnim modnim trendovima. Pored etno odevnih tradicija na modu su vršili uticaj i različiti potkulturni stilovi.

 

-          Interes za ekologiju. [1] Prirodno predivo i dizajn tekstila inspirisan prirodom bili su popularni kroz čitavu dekadu, a uzgajanje konoplje – dekriminalizovana za izradu tekstila – obezbeđivalo je dizajnerima dodatan izbor tkanine i prediva (pored konoplje, veoma je bio popularan lan). Interes za ekologiju podstakao je i formiranje različitih nevladinih organizacija za borbu protiv upotrebe krzna, čije su akcije bile podržavane od strane javnih ličnosti visokog profila. Ove organizacije izgubile su uporište i smisao, jer su mnogi dizajneri koristili pravo krzno u svojim kolekcijama.

 

-          Etno odevne tradicije. Interpretacija ne-zapadnih odevnih tradicija uzimala je različite forme tokom 1990-tih. Kineski i japanski uzori inspirisali su kroj i dekoraciju modela Valentina, Aleksandra Mek-Kvina i Džona Galijana, Versaće je usvojio sari, dok je Rifat Ozbek proizvodio romantične interpretacije tradicionalne turske odeće.

 

-          Subkulturni stilovi. Eho »ulice« bio je prisutan u visokoj modi kroz čitave 1970-te i 1980-te, ali je u kolekcijama od početka do sredine 1990-tih sve vrvelo od eklektičnih elemenata nizova subkultura, prošlih i sadašnjih (hipi stil Dolče&Gabane, pank verzija kuće Versaće (čuvene haljine sa zihernadlama), B-boy i surf Karl Lagerfelda za Šanel, rasta Rifata Ozbeka, rege Kelvina Klajna, tedi bojsi i modsi Pola Smita i hibridni etno-supkulturni stilovi Žan Pol Gotjea).

 

-          Na samom početku 1990-tih kombinacijom pank i hipi stila nastao je grandž look. Grandž je bio šaren, razbarušen stil u kojem se odeća, koja je bila ručne izrade ili polovna (second hand) nosila u slojevima i u kombinaciji sa (za oba pola) teškim vojničkim čizmama. Za ovaj pokret možemo reći da je u mnogim pogledima bio reakcija protiv »prodornog« društva 1980-tih. Svoje korene ovaj potkulturni stil vukao je iz rok grupa Nirvana i Prl Džem iz Sietla.

 

-          Tetoviranje i pirsing na licu i telu takođe su postali deo glavnog toka mode. Tako je moda počela da slavi ljudsko telo po sebi kao objekt koji se »nosi«.

 

-          Moda se tokom 1990-ih okreće minimalizmu. Svedene linije, utišan kolorit i odsustvo detalja predstavljali su obeležje mode ove decenije.

 

-          Jedan od dizajnera koji se opirao svevladajućem minimalizmu bio je italijanski dizajner Đani Versaće:

 

o   suprotno minimalizmu 1990-ih Đani Versaće je kreirao odeću upadljivih dezena, jarkih boja (npr. svilene košulje sa upadljivim printovima) i izazovnih krojeva (npr. kreacija haljina koje otkrivaju ‘tabuisane’ delove ženskog tela, provokativna odeća od kože);

o   bio je jedan od prvih koji je otvorio svoju prodavnicu u postkomunističkoj Moskvi. Njegove upadljive modele nosili su novobogataši sumnjivog porekla; ta klijentela bila mu je oslonac, koji mu je umnogome pomogao da preživi eru minimalizma.[2] Modna kritika pisala je da Versaće kreira za oskudno obučene rajske plavuše, gotovo sa prezirom ocenjujući njegove kolekcije (ubijen 1997).

 

-          Sportski odevni stilovi od udobnih streč tkanina sa sportskim patikama bili su popularni odevni predmeti tokom 1990-ih mimo radnog mesta.

 

-          U skladu sa neformalnijim strujanjima 1990-tih, SAD je zahvatio trend neformalnije odeće na radnom mestu, te su neke kompanije ustanovile stalnu politiku neformalnog odevanja, što je značilo da je ležerna odeća zamenila stroga poslovna odela. U drugim kompanija je, opet, petak, kao poslednji dan u nedelji, konstituisan kao dan za ležerniju odeću (casual day).

 

-          Muškarac 1990-ih. Mnogi muškarci (često portretisani od strane medija kao »novi muškarci« – nežni i brižni) odbacili su svoja četvrtasta poslovna odela sa širokim ramenima u zamenu za rafinirano krojenu odeću sa opuštenim ramenima. Sa povratkom etno mode neformalniji Nehru stil ponovo je postao aktuelan. Žan Pol Gotje, ali i drugi dizajneri (npr. Dolce&Gabbana) nastavljaju da eksperimentišu sa dizajnom suknje za muškarce.

 

-          Jedan od najznačajnijih modnih fenomena 1990-tih bila je aktivna promocija »supermodela«. Slava Linde Evanđeliste (koja »ne bi ustala iz kreveta za manje od 10 000$ po danu«), Kristi Tarlington, Sindi Kraford, Klaudije Šifer, Naomi Kempbel, Kejt Mos, Jasmin Gauri, Helen Kristensen i dr. bila je jednaka slavi filmskih i pop zvezda. Promocija supermodela doprinela je da se povrati interes za, tada ekonomski ugroženu, visoku modu. Međutim, moda ultra-mršavih modela (obeležila period od početka do sredine 1990-tih) izazvala je kritiku usled konstatovanog velikog poremećaja ishrane kod mlađe populacije. Tokom 1997. i 1998. modna preokupacija modelima devojčicama uzrokovala je dodatnu brigu.

 

Moda u Srbiji

 

-          Moda u Srbiji 1990-ih doživljavala se kao trivijalna stvar s obzirom na nizak ekonomski standard stanovnika, koji velikom delu populacije nije omogućavao upražnjavanje praksi potrošnje modnih brendova. Za pripadnike društvenih slojeva sa niskim primanjima povinovanje logici modne ćudi bilo je trivijalno i irelevantno. Za njih je moda predstavljala konstrukt, koji ima malo toga zajedničkog sa realnim životom.

 

-          Devastacija privrede, pa i modne industrije dovela je do propadanja modnih giganata (Beko, Kluz, Jugoeksport, Centrotextil, Sirogojno, Rudnik i dr).

 

-          U deceniji obeleženoj ekonomskim kolapsom i ratovima ponikle su, uprkos okolnostima, i nove domaće modne produkcije (Jagger, Legend, Trikotaža Ivković, AMC, Mona, Nicola's i dr). Isto tako na srpskoj modnoj sceni pojavili su se i novi personalizovani modni dizajneri, poput Dragane Ognjenović.

 

-          Siva ekonomija. Dok je prvu polovinu 1990-ih obeležio šverc modne robe iz Turske, u drugoj polovini 1990-ih kineska roba preplavila je domaće tržište.

 

-          Ostale strategije za nabavku modnih proizvoda bile su prepravke, šivenje u kućnoj radinosti, krpljenje i ostale kreativne intervencije na odeći.

 

-          Kult statusa. Patike poznatih svetskih brendova, Mont jakne, mobilni telefoni, luksuzni automobili i džipovi i dizajnirana odeća predstavljali su indikatore novčane situiranosti. Popularnost kuće Versaće na domaćem estradnom nebu i među kriminalnim krugovima rezultovalo je otvaranjem butika Versaće u nekadašnjem objektu »Jugoexporta« u Knez Mihailovoj ulici. Osim toga, ulicu su preplavile jeftine imitacije kreacija ove kuće.

 

-          Nova ženstvenost ili »turbo folk« žena

 

o   žena je poželjni objekat i roba. Ona svojim izgledom treba da privuče i osvoji muškarca; njen izgled najviše služi tome da potvrdi status muškarca u čjem je društvu (skupocena dizajnirana odeća, obuća i nakit). Ulaganje velike sume novca u garderobu otkriva i fascinaciju bogatstvom i potrošnjom kao životnim stilom;

o   na samom kraju milenijuma (1999-2000) poželjnom ženskom izgledu pridodaju se silikonske grudi i drugi efekti plastičnih hiruških intervencija na licu i telu. Ovo izražava dodatnu težnju turbo folk žene, povezanu sa njenim narcizmom, da joj se druge žene dive i da joj zavide, kao uspelom objektu koji se dobro »prodao (»sponzoruše«).

 

-          Nova muškost

 

o   muškarac treba da izgleda opasno, robusno (mačo-tip koji vozi brza kola, ima mobilni telefon, a po potrebi može da potegne i pištolj). On nosi crna i siva odela, crnu kožu, najskuplju sportsku garderobu i tamne naočare kao nezaobilazni modni detalj;

o   njegovu osnovnu preokupaciju i sistem vrednosti čini novac na bilo koji način stečen. On je:

§  kriminalac

§  novi srpski biznismen;

 

o   žene služe tome da ih on »troši«, ili, s druge strane, da se fascinira do obožavanja njihovim »vamp« izgledom.

 

-          Pojava dizelaša kao ulične varijante nove verzije ženstvenosti i muškosti:

 

o   stilske odlike dizelaša: jakna uvučena u donji deo trenerke ili kopiju Dizel farmerki,  metalni kaiš stegnut u struku, kajla (simbol ratničkog plena i oznaka momka s one strane zakona: dizelaši koketiraju sa ovim znakom iskazujući svoj marginalan položaj). Izgled je bio dopunjen karakterističnim držanjem tela i hodom koji su demonstrirali mačo identitet dizelaša.

o   stilske odlike dizelašica. Dizelašice nose jeftine imitacije stranih modnih marki: uske majice i pantalone, najviše crne, pripijene uz telo (helanke ostaju dugo moderne u izolovanom srpskom okruženju), streč mini suknje, dugu, obavezno farbanu kosu i cipele sa debelim potplatama i visokim štiklama od jeftinih materijala (plastika, veštačka koža). Jaka šminka i nezaobilazni grudnjaci koji uvećavaju i podižu grudi (jeftine varijante Wonder-bra) bili su takođe nezaobilazni u stilu dizelašice.

---

[1] Razarajući efekat staklene bašte pojačava svest o ugroženosti prirodne sredine.

[2] Ušakin, analizirajući stilove novih ruskih bogataša, konstatuje da nije iznenađujuće da je glavni indikator visokog ekonomskog, društvenog i političkog statusa, postao indikator korišćen unutar polja kulturne produkcije vezane za kulturu nestašica (obilje, nakićenost, nakinđurenost demonstriraju novčanu situiranost).

Izvor: Mendes, V. and de la Haye, A. 20th Century Fashion,s. 252-273. i Kronja, I. Smrtonosni sjaj. Masovna psihologija i estetika turbo-folka (1990-2000), s. 84-92