Recesija i eskapizam - Moda u Kraljevini Jugoslaviji od 1930 - 1939
 |
| Ilustracija: Anđela Đermanović |
- 1929. kolaps na njujorškoj berzi doveo je do recesije širom sveta i masovne nezaposlenosti. Beznadežnost i siromaštvo postali su stalni pratioci većine stanovništva Amerike i Evrope. Ekonomsku depresiju pratili su politička nestabilnost i pojava fašizma.
- Uspon Holivuda. Marlen Ditrih, Džoan Kraford, Greta Garbo i Džin Harlou - holivudske zvezde postaju ikone, idealizovane boginje i arbitri stila. Identifikacija sa glamuroznim svetom filmskih diva pružala je tadašnjim ženama bekstvo od svakodnevne surove realnosti.
- Umetnost i moda. Pariska modna dizajnerka Elza Skjapareli stvara odevne predmete inspirisana nadrealnim delima Salvadora Dalija. Nadahnuta njegovom skulpturom Venus de Milo sa ladicama ona kreira kaputić sa pravim i lažnim džepovima koji liče na fioke sa Dalijeve skulpture. Plod njihove saradnje bio je čuveni dizajn »šešira cipele«.
- Nakon dečačkog »garson« stila 1920-ih žena je ponovo postala sofisticirana i elegantna. No, moda je nastavila da potvrđuje društvenu ulogu žene (zaposlena radna žena) za koju su se žene izborile tokom prethodnih decenija.
- Za dan, žena je mogla da odabere ravnu haljinu sa naglašenim ramenima i kaišem oko struka, ili šiveni kostim dužine do pola lista ili ispod kolena (od 1938. god). Dakle, dnevna odeća bila je obeležena sportskom elegancijom.
- Večernje haljine - duge i mekih linija - odisale su ženstvenošću i diskretnim luksuzom. U ovom vremenskom periodu dolazi i do prve recirkulacije nekog odevnog stila iz XX veka. Naime, 1930-ih posebno je bila aktuelna reminiscencija na haljine iz vremena Belle Epoque sa uzanim gornjim delovima i širokim suknjama. Gotovo nezaobilazni modni odevni predmeti uz večernje haljine bili su kepovi i bolero (u različitim varijacijama nošeni do kraja decenije).
- 1933. ramena su narasla, a svoj ekstreman oblik dobila 1934. sa tzv. leptir rukavima.
- Masovnu upotrebu krzna u ovom vremenskom periodu možemo protumačiti kao svojevrstan vid bekstva iz beznadežne stvarnosti.
- Elementi maskuliniteta u ženskom inventaru:
o od sredine 1930-ih u modu su ušle suknja pantalone;
o novost je bila da se pantalone »zvonastih« nogavica uključuju u večernju toaletu.
o androgini stilovi. Marlen Ditrih je šokirala konzervativno javno mnenje kada se pojavila u muškom odelu sa muškim šeširom, no ubrzo potom je bila kopirana.
- Na moru i u banjama, kao i na izletima nošeni su šortcevi. Proces razgolićavanja ženskog tela i u vezi sa njim kult zdravog fizičkog izgleda (unapređenje fizičke kulture) bio je u uskoj vezi sa demokratizacijom društva:
»Gipki funkcionalni, seksi stilovi neodvojivi su kako od rastuće popularnosti sportova, tako i od individualističko-demokratskog univerzuma koji je potvrđivao prvenstvenu autonomiju ličnosti; zajedno, ovi su otkvačili proces razgolićivanja ženskog tela, i proces umanjivanja krutih prinuda odeće koja je sputavala slobodno izražavanje individualnosti. Sportovi su dali dostojanstvo prirodnom telu, omogućili mu da se više pokazuje takvo kakvo je, oslobođeno oklopa i prekomernih podvaljivanja odećom«.
(vidi opširnije u Lipovecki, Ž. Carstvo prolaznog. Moda i njena sudbina u modernim društvima, Sremski Karlovci, 1992, s. 73).
- Šminka: način šminkanja postao je diskretniji (puderi u boji kože, senke za oči, karmini i lakovi za nokte manje upadljivih boja). Istovremeno je negovan i kult zdravog i prirodnog izgleda, pri čemu su preplanula boja kože, sjajna kosa i blistav osmeh bili lepotni ideali. Dakle, preterivanje i ekscentričnost dvadesetih godina smenili su pristojnost i ozbiljnost u odevanju i ponašanju u skladu sa turobnom političkom i ekonomskom atmosferom tridesetih godina. Pa ipak, tih 1930-ih nastaju i veštačke trepavice i nokti (poreklom iz Holivuda).
- Frizura: talasasto oblikovana ili kovrdžava kosa.
- Šeširi. Za razliku od dvadesetih godina kada je vladao jedan tip šešira, sada su šeširi postali raznovrsniji, sa detaljima koji su se menjali iz sezone u sezonu: npr. male toke od filca ili satena, bere, drapirane kape od mekih tkanina koje su podsećale na turbane, šeširi sa velikim obodom, kape sa velovima i sl.
- Obuća: veoma su bile moderne dvobojne cipele.
- Tašne: funkcionalne u skladu sa duhom epohe.
- Donje rublje. Tokom tridesetih godina mider je bio neophodan u garderobi moderne žene. Mideri za večernju haljinu pripijenu uz telo, bili su krojeni zajedno sa prslučetom, dok su mideri za dnevnu odeću obavijali struk, bokove i deo bedara. Krajem tridesetih prslučići dobijaju sve čvršću i komplikovaniju konstrukciju. Kombinezoni i gaćice takođe predstavljaju nužan inventar donjeg rublja.
Moda u Srbiji
- Tokom 1930-ih zadovoljstvu što se brzo i vešto kopiraju pariski modeli došao je kraj. Modne salone i trgovine ugrozila je teška ekonomska kriza: razna dovijanja, prepravljanja i kašnjenje za pariskom modom postali su sudbina većine. Modni žurnali preporučuju domaćicama da šiju svoje i dečje haljine kod kuće ili da se krojačica pozove u kuću da bi prepravila staru odeću.
(novinski naslovi: »Od muškog odela nova haljina«, »Promenom rukava haljina menja svoj izgled«, »Kako da upotrebimo iznošenu haljinu«, »Od staroga novo« i sl.).
- Odevanje kraljice Marije
- Strategije vladarske porodice za pribavljanje modnih toaleta:
o putovanja u inostranstvo;
o na beogradski dvor dolazile »reprezentantkinje« pariskih modnih kuća, koje su primale porudžbine, uzimale mere i vršile probe;
o pri kraljevskim poslanstvima u Parizu i Londonu postojali su specijalni atašei zaduženi, pored ostalog, da brinu o porudžbinama članova kraljevske porodice (dobijali zaduženja da šalju u Beograd uzorke na osnovu kojih se bira, a potom bi izabrano poručivao kod određene firme).
- 1922. kraljica Marija počela je da poručuje u pariskom odeljenju modne kuće »Redfern«. To je bila ugledna kuća, čiji je vlasnik 1888. dobio prestižnu titulu engleskog dvorskog krojača; radila je tada za sve evropske dvorove, a posebno je bila na ceni zbog elegancije svojih večernjih toaleta. Osim modela ove renomirane kuće kraljica Marija je nosila i modele Žana Patua, Lisjen Lelona, modne kuće »Vort« i drugih prestižnih pariskih modnih kuća. U Beograd su dolazili predstavnici tih kuća kako bi primili porudžbenice.
- No, i pored toga što je nosila prestižne pariske modne marke mišljenja savremenika o odevanju kraljice bila su da se ona odeva elegantno, ali skromno (anegdota o njenoj poseti dobrotvornoj izlošbi knjiga, vidi u B. Popović, Moda u Beogradu. 1918-1941, s. 67). Takvo shvatanje bi se moglo tumačiti kao odraz visokog vrednovanja skromnosti kao poželjne ženske osobine, oličene u kraljičinoj majčinskoj figuri. Osim toga, poštovanje modnog bontona po kojem je razmetljiva raskoš postala znak lošeg ukusa mogli su biti shvatani kao skromnost u sredini u kojoj se isticanje stvarnog ili projektovanog bogatstva kroz odevanje pozitivno vrednovalo.
(Mirko Bruk, kreator koji je imao internacionalno iskustvo smatrao je da se u Beogradu »ne oseća vrednost jednostavne elegancije... svet uvek traži neke ukrase, suviše utrpane toalete i nema razumevanje za prostotu i jednostavnost«).
- Osobena odeća kraljice Marije nakon ubistva kralja Aleksandra: nošenje odeće nalik odeći monahinja.
Interpretacija odeće kraljice Marije u ovom vremenskom periodu: na ličnom planu ona je predstavljala izraz žalosti. Na društvenom planu njena odeća mogla je oličavati težnju ka homogenizaciji društva u uslovima društvene drame (iznenadna smrt vladara), ali i nacionalnih trvenja i izrazite državne nestabilnosti. U vezi sa tim od posebne važnosti je dizajn ove odeće. Naime, ona predstavlja svejevrstan bricolage, budući da su za njenu kreaciju pozajmljeni krojni elementi iz inventara odeće pravoslavnih i katoličkih monahinja. Izmišljanje specifične odeće za žalost opisivalo je težnju vladajuće elite da neskrivenim simbolizmom utiče na istorijsku stvarnost.
- Pisanje o modi. Krajem 1929. Nedeljne ilustracije pokrenule su anketu pod nazivom Šta je moda? Beogradski intelektualci odgovarali su na postavljeno pitanje. Odgovori su bili posve različiti: »lično shvatanje odevanja« (Rade Drainac), »poražavajuće zlo, utisak idiotizma, pataloška pojava i majmunisanje sa krajnjim zaključkom papagajstva« (M. Kutlešić).
- Osim ove ankete u međuratnoj štampi objavljen je velik broj tekstova koji prate i ocenjuju modna zbivanja. No, iako u zapadnoj Evropi modni fenomen postaje predmet naučnih analiza, u Srbiji su modi posebne tekstove posvetili jedan komediograf i teolog:
- Branislav Nušić (tekst je napisan 1928.): »moda se javlja kao revolucionar koji obara predrasude, kao anarhista koji ruši tradicije, ali istovremeno i kao despot koji nemilostivo potčinjava mase i nasilnički im nameće svoju vlast«. Nušićev iskaz je veoma sličan tezi Rolana Barta: »Svaka nova moda je odbijanje nasleđa, potkopavanja tlačenja prethodne mode«. Nušić dodaje da moda nastaje iz »dva rudimentarna instinkta«: podražavanja i sebičnosti), čime se njegovo tumačenje približava konceptualizacijama »trickle down« teorija. Nušić zapaža da moda nije stvar odevanja već da ona, shvaćena kao vladajući oblik ponašanja i mišljenja, deluje na porodične odnose, politiku, umetnost, moral, ljubav, uopšte na sve manifestacije ljudskog duha. Za njega je moda sveopšti društveni fenomen.
- Leontije Pavlović (mladi studenički monah; tekst objavljen u Nedeljnim ilustracijama 18. jula 1937.). Za ovog studeničkog monaha moda je ogledalo društvenog života. On je iz istorije mode odabrao najbizarnije primere, kako bi o svom vremenu napisao da »danas po odelu apsolutno ne može čovek razlikovati pošteno i čedno žensko čeljade od pokvarenih niti pak može raspoznati seljanku od varošanke, ni služavku od gospodarice«. Moralizatorskim odnosom prema modi, Pavlović je izneo svoje neslaganje sa napuštanjem patrijarhalnih vrednosti i usvajanjem zapadnjačkih uzora. Leontiju Pavloviću zasmetala je demokratizacija mode, koja je učinila da svi slojevi društva prihvate estetski ideal trenutka (znakovi društvene distinkcije sada su manje vidljivi - suptilne razlike: kvalitet tkanina, krojevi, zaštitni znakovi). On staje u odbranu starog društvenog ustrojstva sa izrazitim staleškim razlikama i konzervativno se odupire društvenim promenama. Verujući da tadašnja moda dolazi od đavola, na kraju teksta, on je pozvao crkvu da se obračuna sa svojim večitim neprijateljem.
- Modni žurnali: 1930. pokrenut je novi ženski magazin Ženski svet, mesečnik koji je po svom sadržaju i dizajnu bio veoma nalik na Ženu i svet (kratko opstao: do 1934). No, od 1930-ih u Beogradu su izlazila i 2 isključivo modna žurnala:
o Moda: donosila »crteže i fotografije modela svih vrsta haljina, dečje mode i ručnih radova«. Ovaj modni časopis bio je namenjen ženi koja je uprkos teškoj ekonomskoj krizi nastojala da ostane u modnim tokovima. Osim novosti iz sveta, i veoma retko, iz beogradskih salona, časopis je nudio i usluge stručnjaka koji izrađuje »šnitove za svaku haljinu, posebno, po vrlo niskim cenama«;
o Moda u slici i reči: prvi i jedini modni žurnal koji je predstavljao isključivo modele beogradskih salona i trgovina. U časopisu su mogli da se vide crteži modnih noviteta, fotografski izveštaji sa beogradskih venčanja, plaža, ulica i trkališta, kao i oglasi, zabavni deo, kozmetički saveti i nacrti za krojenje, koje čitaoci mogu poručiti da im se urade po meri.
Izvor:
Коментари
Постави коментар