Religija i magija u feminističkoj (ženskoj) spiritualnosti

 

Ilustracija: Anđela Đermanović

Urusla King nas u svom radu upoznaje sa feminističkom terminologijom ali i "feminističkom spiritualnošću" sa nemačkom i engleskom upotrebom samog termina. 

"Sa terminom "feministička spiritualnost" usvojila sam samoobjašnjenje svih novih zajednica feminističkih boginja koje se ne odnose samo na pitanja vere, već i na političke i naučne artikulacije. U okviru ove oblasti postoji prilično veliko neslaganje oko upotrebe religije i/ili magije za nečiju teoriju i praksu. To neslaganje, po mom mišljenju, je usko povezano sa tradicionalnim definicijama ovih pojmova, koji, istini za volju nisu korišćeni samo na naučnom nivou, nego su takodje potpuno bazirane na njihovim razvojnim konotacijama, u svakodnevnoj svesti i u okviru obične jezičke (govorne) upotrebe.

Primer Nemačke upotrebe

(Hajdi Getner-Abendrot)

Želela bih da diskutujem o ovom problemu sa osvrtom na istraživača matrijarhata i vođe Hagia Academy za kritička matrijarhalna istraživanja i iskustva, Hajdi Getner, koja je dobro poznata u Nemačkoj i koja je često diskutovala o religiji i magiji u svojim radovima (1980,1982,1988). Evidentno je da kod nje postoji jasna kontradikcija u njenom korišćenju ova dva termina. Dok se u teoriji odnosi na Kult Boginje kao forme matrijarhata definitivno kao religiji ( Matrijarhatske religije u mitovima,bajkama i poeziji,Getner-Abendrot,1980), ona odbija da primeni ovaj termin na spiritualne aktivnosti pod njenim sopstvenim svodom. Da li je matrijarhalna spiritualnost nešto kao nova religija? Nije. Ona je potpuno suprotna onome što se zove religija, i njena praksa (primena,bavljenje njome) je radikalna praktična kritika religije.(Getner 1984, strana 171, citat)

Po njenom rezonovanju Religije su strukture koje se nisu pojavile pre patrijarhalnih društava(Getner,1984.strana 171, citat) Religija je u priličnoj meri izjednačena sa patrijarhalnom religijom po Getner-Abendrot, kao i po drugim feminističkim autorima(Jannberg,1983 Mies,1984) sa druge strane, još uvek se ništa manje  ne upotrebljava kao istorijsko-sistematski termin.Kako su knjige Hajdi Getner široko distribuirane i mnogo polemika se vodilo unutar Nemačkog govornog područja, želela bih da bliže pogledamo razlike izmedju patrijarhalne i matrijarhalne religije. U tu svrhu izvukla sam definicije iz njenih radova i postavila ih jedne do drugih u tabeli, da pokažem kako se po Hajdi Getner patrijarhalne i matrijathalne religije razlikuju;

Pošto je matrijarhat definisan, barem spiritualni obredi, kao suprotnost religiji, Getner-Abendrot piše; 

U ovom svetlu matrijarhalna spiritualnost nije religija...ako je o Boginji samoj, nije o svemogućoj,sveznajućoj super-majci u prirodi, protivteža Bogu ocu, već ovaj pojam ni manje ni više je spiritualni kapacitet unutar same žene, koji izražava sebe harmonično obuhvatajući totalne emocionalne, fizičke intelektualne kapacitete.

 Ovo čak nije pitanje religije već magije. U magijsko-artisčkim ritualima koje mi spontano stvaramo, manje su rigidni Weltanschauung koji izražava sebe, od individualnog iskustva.(Getner-Abendrot, 1984,strana 172) Međutim Hajdi Getner je svesna neizbežnog prekora naivne regresije kulturnim etapama ljudske vrste koje su odavno prevaziđene. Prema tome ona dodaje u odbranu politički shvaćene matrijarhalne spiritualnosti‚‚Ovaj stav (Ubeđenje), mislim, pošto je humano i biofilističko, je racionalno u potpunosti, naime razumno u daljem smislu razumnog‚‚.(Getner-Abendrot 1984,strana 172) 

Ovaj poslednji citat zvuči prilično različito od tradicionalnog shvatanja magije. Magija nije više izraz iracionalno-svemogućeg stava ljudske snage nad prirodom i natprirodnog, već je izraz stava o solidartnosti i uključenju unutar prirodnog i natprirodnog. U celini može se reći da je unutar nemačkog govornog područja termin religija najčešće korišćen od strane feminista na način kao Hajdi Getner kada se radi o istorijskim i tekućim celinama mitova i obreda kulta boginje. Oni se zovu religija na ovom nivou da bi razjasnili da su u njamanju ruku jednaki sa drugim religijama. Ipak na lično-praktičnom nivou velika važnost je stavljena na diferencijaciji od patrijarhalnih religija, karakterizacija individualnih i kolektivnih spiritualnih aktivnosti sadašnjih žena se uglavnom označava kao magija. Takođe, često se upotrebljava popularni (termin koji je nastao kao igra reči) Magie = matriarchale energie, Matrijarhalna energija Magic= magija=matrijarhalna energija.

Primer Engleske upotrebe (Starhawk)

Ista procedura se upotrebljava i na engleskom govornom području kao što se može videti iz tekstova Starhoukove, koji su takođe postali popularmi u Nemačkoj. U istorijsko-sistematičnoj klasifikaciji Starhouk priča o veštičarenju  kao o drevnoj religiji velike boginje, gde za opis ritualnih praksi ona najčešće koristi termin magija(Starhouk,1979,1982) Njeno feminističko shvatanje magije ne ograničava samo sebe na karakterizaciju spiritualne prakse, već, kao i Hajdi Getner i mnogi drugi autori, ide daleko iza toga;magija determiniše vezu unutar trougaone reakcije individua-društvo-religija kao celine, gde umesto primene nadmoćnosti više se radi o skupljanju (snage iz unutra) Starhouk 1982. strana 13. definiše magiju kao umetnost promene svesti u volju. Štaviše, ona objašnjava; magija je druga reč za ono što čini ljude uznemirenim, zato je namerno koristim, jer reči koje nam ne smetaju, reči čiji zvuk prihvatamo, racionalne, naučne i intelektualno ispravne, su prikladne upravo zato što su jezik otuđenja.(Starhouk, 1982,strana13)

Da bi poništila ovu otuđenost, koja karakteriše trenutnu opustošenu situaciju sveta i posebno žene, je zabrinutost koju Starhouk pripisuje terminu magije. Ova briga se odnosi na privatno kao i na političku sferu za srce magije je paradoks; svest oblikuje realnost, realnost oblikuje svest (Starhouk 1982,strana 13, kao i Starhouk, 1984,strana32)

Tako su nagijske tehnike i bihejvioralni stavovi razlozi promene individualne svesti, one su barem delimično – nove političke realnosti kreirane, koje same po sebi mogu inicirati proces povećanja svesti, itd. Povezivanje intelektualne političke svesti, dokazano u Marksističkoj i kritičkoj teoriji, sa mnogobrojnim starim i novim ezoterijskim tehnikama produžetka svesti, Starhouk zbog toga stvara praktičnu sintezu nazvanu magija koja je iznad svega o percepciji i ponovnom uspostavljanju energičnih veza, veza koje ne utiču samo na individuu, već i na međuljudske dimenzije između ljudi i prirode, između svakodnevnog sveta i supernaturalnog sveta.

Teorijske i praktične posledice

Prema ovom shvatanju magije, u potpunoj suprotnosti od tradicionalnih definicija, ne radi se samo o dominaciji, nadmoći nad natprirodnim, već i o mentalno-psihičkom-fizičkom uklapanju u tok energije koja prolazi kroz svaku živu realnost i koja podržava i otkriva ‚‚snagu iz unutra‚‚

Na ovaj načion magija postaje sinonim za lični i kolektivni put transformacije  od ‚‚otuđenosti‚‚ do‚‚ imanentnog‚‚ (Starhouk,1984)

Ovaj način transformacije može se dogoditi teorijski bez konkretne superstrukture mitologije ili teologije ali je potrebno u praksi, po Starhoukovoj , simbolični sistem boginje da bi se učinili putevi i iskustva interaktivni i komunikativni između sebe.

U ovom smislu magija se može nazvati fundamentalnom povezanošću Weltschauung i životne prakse feminističke spiritualnosti, dok religija boginje ide dalje reprezentovanjem mitsko-teološke superstrukture. Ali nije za apsolutno očekivati da će ova superstruktura biti pripisana svakoj osobi koja učestvuje u njoj.

Da li osoba povezuje sebe sa simbolom boginje i kako to radi, ostaje individualna stvar unutar feminističke spiritualnosti. Ona takođe može funkcionisati i sa muškim bogom ili biti kompletno ateistička, kao što se u stvarnosti često susreće. Koje božanstvo je individualno poštovano nije nevažno, ali nije presudno. U stvari, puno puta sam srela žene koje sebe zovu i vešticama i hrišćankama, budistkinjama ili drugim istovremeno, i koje ne smatraju istovremeno članstvo u različitim religijama kontradiktornim.Naravno, postoje odredjene individue unutar feminističke spiritualnosti koje uživaju visok stepen autoriteta kao autori ili učitelji ali niko od njih se ne poredi sa apsolutnim autoritetima Isusa ili Bude. 

 Pripadnost feminističkoj spiritualnosti se ne iskazuje prvenstveno kroz verovanje u boginju ili u mitsku superstrukturu, niti u sledenju profitskog autoriteta, ali njena determinišuća karakteristika je odluka da je u životnoj praksi magija kao umetnost menjanja svesti i stvarnosti u volju(veru).

 

Zaključne primedbe

Feministička spiritualnost je religijski sistem. Njena istorija, mitologija i ritualna praksa su mnogobrojno dokumentovani, njeni sledbenici formiraju mnogobrojno životne scene.(Pahnke,1991,poglavlje4) . Međutim, teoretska klasifikacija nije laka zato što se feministička spiritualnost bori protiv uspostavljenih kategorizacija o studiji religije (Religions-wissenschaft). Neke kategorije za klasifikaciju feminističke spiritualnosti se mogu sugerisati;

 

1. To je feministički sistem.  Nasuprot skoro svim subjektima studiranim od nauke o religiji, jača vrednost je stavljena na život i iskustvo žene nego čoveka. Ovo zahteva ponovno razmišljanje o nečijem pristupu, zato što u običnim androcentričnim ustanovljenim tradicijama nauke o religiji postoji malo iskustva o istraživanjima feminizma u teoriji i praksi

2. To je ne-hijerarhijski sistem  tareženje Boga/Sveštenika/individualno uslojavanje, toliko poznato unutar Zapadne kulture, ostaje neproduktivno

3. To je anti-autoritativni sistem pokušaj povezivanja identiteta ovog sistema sa određenim kolektivnpo priznatim autoritetom koji postavlja norme je propao

4. To je protiv-kulturan sistem  vrednostima i terminima su potpuno drugačije barata,

Što je poznato akademicima  

Poslednja primedba se posebno odnosi na iritaciju prouzrokovanu upotrebom termina religija i magija. Jedan od najtežih problema nauke o religiji tiče se usvajanja termina sa kojima radimo;skoro bez izuzetaka ovo proizilazi iz jezika samih religija.

Procena konotacija originalne upotrebe je često prenešena u akademsku upotrebu ovih termina. Tako da je nauka o religiji usvojila više procene religije i magije u njenim procenama validnosti.

Unutar feminističkog spiritualizma, kao što sam pokazala u dva primera, termin religija je blago kontradiktoran način u neku ruku odbačen (religija=patrijarhalna religija) ali na drugi način se ponovo pozivaju na nju u druge svrhe (matrijarhalna religija, Veštičja religija). 

Termin magija je, suprotno običnoj upotrebi, skoro potpuno pozitivna konotacija, ali je u njenom značenju potpuno transformisana i ponovo vrednovana. Magija nije više tretirana kao ‚‚nadmoć‚‚ magijskih snaga već kao ‚‚snaga iz unutra‚‚ ovih snaga. Čudna je transformacija značenja ovih termina koje Zapadni istraživači ne susreću kao religijske fenomene bilo koje egzotične kulture, već kao izraz članova iste kulture kojoj i istraživači pripadaju.

Istovremeno nastaje pitanje jezika koji se koristi u istrtaživanjima. Moramo istaći da u nekim delovima naše kulture baš oni izrazi koji su konstitutivni za naš rad kao akademskih istraživača religije ,postaju ambivalentni i krhki, i mi ne možemo ignorisati tu činjenicu. Štaviše, povezivanje značenja termina religija i magija sa procesima ljudskog ili božanskog vežbanja snage, kao što je u Hrišćanskoj teologiji isto kao i u feminističkoj spiritualnosti, čini jasnim upotrebu ovih termina uključuje istovremeno eksplozivnu političku dimenziju, zato što obe strane imaju ekstremno protivne ideje o snazi i pravilnoj upotrebi.

Upotrebom termina religija i magija u posebnim konotacijama mi zauzimamo naš stav unutar konflikta izmedju tradicionalizma i feminizma, bez obzira da li smo toga svesni ili ne."

 

 Izvor: Donate Pahnke, Religion and Magic in the Modern Cults of the Great Goddess, in: Religion and Gender (ed.) Ursula King, Blackwell Publishers, 2000.