Sveti Jovan Krstitelj

Ilustracija: Anđela Đermanović

U narodnom verovanju imao je osobito visok rang. 

Sv. Jovan Krstitelj smatra se „jednim od najvećih strašnika" (svetitelja). „Nad Jovanom višega i pribranijega sveca nema."

 U verovanjima, o sv. Jovanu sačuvani su tragovi starinskog božanstva mrtvih . Sv. Jovan je božanski zaštitnik kumstva i bratimstva. U mitološkim pesmama o svecima koji dele „blago", tj. određuju svoje funkcije, sv. Jovan dobija kumstvo i bratimstvo. Pri sklapanju kumstva i bratimstva, sv. Jovan je uvek obavezno apostrofiran. Kumstvo predstavlja „uvođenje, inicijaciju deteta u porodicu i domaći kult i davanje imena", a sv. Jovan se pri tome pojavljuje kao mitski „rodonačelnik celoga roda".

 Kumstvo i bratimstvo, po narodnom shvatanju, imaju vrednost krvnoga srodstva, pa je, prema tome, sv. Jovan božanstvo krvnoga srodstva. U narodnoj pesmi Car Dukljan i Krstitelj Jovan sadržan je etiološki mit o udubljenju na tabanima, a sv. Jovan, kojemu je đavo otkinuo komad noge, pojavljuje se kao prvi čovek, rodonačelnik ljudskog roda. Na osnovu motiva osakaćenja, Gasparini zaključuje da je u pitanju lunarni predak.

 Atributi sv. Jovana su kapa, ogrtač i štap ili štaka, koji pripadaju božanstvima donjega sveta. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik