Kako izgleda sreća

Ilustracija: Anđela Đermanović

 Verovanje u sreću postojalo je kod starih Slovena. Ona se nazivala staroslovenskom rečju: s'rešta. Zamišljala se kao neobično lepa devojka, koja ljudima prede zlatnu nit: „Sreću ako ne sretneš, nećeš je stići".

 Nju ima onaj kome je dosuđena prilikom dolaska na ovaj svet: „Rodi me, majko, srećna, pa me na bunjište baci." „Srećnom i petlovi jajca nose." Ona čuva ljudima njive, napasa stada, pomaže junacima u borbama, a detetu u kolevci donosi san. „Ako Bog da i sreća junačka." „Junačka te sreća ne izdala." „Bog sreću deli." 

U zdravicama se redovno žele domaćinu dug život, zdravlje i dobra sreća, ili: „da mu se svije svaka sreća." Kad se odiva ispraća na venčanje, onda joj se poželi: „Srećan ti put u tvoj dom, bog ti dao svaku sreću". O sreći se kazuje: „Daj mi, Bože, više sreće nego pameti". „Bolje je dram sreće nego sto oka pameti."

 Po verovanju, ko je srećan, tome sve dobro polazi za rukom. Neka devojka se žalila: „On je moju sreću uskratio, ali na nju ne može stati." Najveća kućna sreća je (dete) u kolevci. Srećno može biti čeljade, životinja (ovca, konj, pas), novac, prsten i drugo. (Mlađe saznanje o sreći je: „Svaki je kovač svoje sreće"). 

Dobroj sreći suprotstavlja se zla sreća ili nesreća: „To je sreća dala, al' nesreća." Ona se zamišlja kao seda starica s mutnim očima i sanjiva: „Nesreća tanko prede." Kad se neko nameri na zlo, onda se kaže: „Ne daje mu zla sreća." 

Po narodnim pesmama sreća i nesreća javljaju se kao samostalna bića, koja se uzajamno prate: „Gde je sreća, tu je i nesreća." One prate čoveka na svakom koraku. Zato se putniku želi: „Srećan put, gde hodio, sreću nahodio." 

U Crnoj Gori i Hercegovini na pozdrav se otpozdravlja: „Dobra ti sreća!" Neka nesrećna devojka jadala se: „Da se, jadna, za zelen bor uhvatim, i on bi se zelen osušio." „Hudom (nesrećnom) kuća i na ledu gori." U narodu se kazuje da se nesrećniku ne može pomoći. 

Neki imućan čovek poželeo da pomogne nesrećnika, ali da to on ne zna. Čovek ostavio kesu s novcem na brvno kuda je nesrećnik prolazio preko reke. Kad nesrećnik dođe do brvna, onda pomisli: „Dosta puta sam ovo brvno prelazio, a sada ću pokušati da ga pređem žmureći." Tako i učini. Nije imao sreću da nađe ostavljenu kesu s novcem. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik