Misterija zidnih tepiha
 |
| Ilustracija: Anđela Đermanović |
Zašto toliko ruskih domova ima tepihe po zidovima? Russia Beiond detaljno razmatra jednu od najintrigantnijih sovjetskih tradicija.
Da li znate šta zaista pogađa Ruse kada gledaju briljantni „Veliki Lebovski“ braće Coen? to je tepih, onaj „koji je zaista povezao sobu.“
Mnogi hipsteri sada svoj izgled postavljaju tepihom na zidu u pozadini kao smešnu tradiciju 'stare škole'.
Iako ga čovek koristi na pravi način, pokrivajući pod, njegov obrazac upečatljivo podseća na onaj starog tepiha koji visi na zidu stana babuške. Ali opet, zašto i zašto?
Tepisi su napadali ruske stanove 60-ih godina, a razlozi za to bili su brojni. za vreme masovne urbanizacije milioni ljudi napuštali su svoje seoske kuće, spavaonice, pa čak i barake i useljavali se u novoizgrađene gradske stanove u jeftinim zgradama obloženim betonom. Ove zgrade su postale poznate pod uvrnutim imenom hruščovki - jer su izgrađene u vreme dok je Nikita Hruščov rukovodio sovjetskom vladom. Stanovi su zimi bili vrlo hladni (uostalom i betonski), pa su ljudi počeli da koriste vunene tepihe kao toplotnu izolaciju, posebno u severnim regionima i na Dalekom istoku.
„Nije nas bilo briga za to kako izgleda“, rekao je Sergej, bloger iz Sibira. „Ali kada je napolju -40 Fahrenheita, a šibica upaljena blizu zida vaše dnevne sobe počinje da gori nadole zbog opadajuće struje hladnog vazduha, bolje je koristiti tepihe nego se prehladiti dok spavate.“
Zidovi hruščovki bili su ne samo hladni, već i tanki - toliko tanki da je ponekad bilo teško zaspati u sobi dok je neko gledao televiziju u kuhinji, a da ne pominjemo zavađene komšije i njihovu vrišteću decu. Tako su tepisi takođe poslužili kao zvučno izolirani materijal i poslednje, ali nimalo najmanje, lepe su na svoj način, posebno one koje su proizvedene u južnim sovjetskim republikama Tadžikistanu, Turkmenistanu i Kazahstanu prirodno je da su muslimanske države sa Bliskog istoka uvele tepihe kao ukrase u srednjovekovnu Evropu.
U Persiji su zidni tepisi smatrani pravim blagom zbog složenosti njihove proizvodnje pa su u Evropi 16. veka tepisi (dobijeni na poklon ili kupljeni na Istoku) postali pokazatelj visokog socijalnog statusa. Isto važi i za Rusiju, gde su carevi često dobijali skupe tepihe od istočnih ambasadora: zidovi, pod i plafon spavaće sobe cara Aleksija u 17. veku bili su ukrašeni veličanstvenim tepisima i tapiserijama. Ovaj trend je prihvatilo plemstvo i nastavio se i u sledećem veku, kada je Petar Veliki osnovao kraljevsku tapiseriju koja je proizvodila goblene za ukrašavanje kraljevskih imanja. U 19. veku počeli su da se pojavljuju ćilimi u domovima bogatih seljaka i meštana koji su želeli da pokažu da su imućni poput plemstva.
U sovjetsko vreme tepisi su takođe bili znak dobrostojeće porodice, jer je to moglo biti zaista skupo. Sa prosečnom mesečnom platom od 120 rubalja do 150 rubalja, troškovi tepiha su varirali od 125 rubalja (1961. godine) do 300 rubalja do 500 rubalja (70-ih), ali to je za tepihe izrađene u sovjetskom Unio-u; cene kineskih i vijetnamskih tepiha bile su zaista previsoke i dostizale su i do 1.500 rubalja.
Ali nije se moglo tek tako ući u prodavnicu i kupiti tepih - u to doba sovjetski građani morali su da „nabave“ (dostave’) skoro svaki skup i lep komad nameštaja i dekoracije stana. Imena potencijalnih kupaca stavljena su na posebnu listu hronološkim redosledom; obično su ljudi morali da čekaju dugo, do godinu dana, da bi kupili dugo željeni tepih. Isto je važilo i za ormare, mašine za pranje i mlevenje mesa, ormare i garniture kristalnog posuđa koje je naseljavalo ove ormare. Ali sakupljene zajedno, a na vrhu neizbežnih sedam mermernih statueta slonova, sve ove stvari formirale su čvrstu sliku dobrostojećeg inženjerskog ili gradskog stana državnog službenika. Najbogatiji od njih čak su kupili tepihe za pokrivanje poda, koji bi takođe mogli biti veoma hladni u SSSR-u su tepisi postali osnovna stvar u svakodnevnom životu.
U stvari, sujeverje povezano sa tepisima kaže da „ne treba pribijati tepih na zid, to može dovesti do svađe u porodici“ ovo sujeverje je slično drevnom ruskom verovanju o soli, koje kaže, „ako prosipate sol, doći ćete u red sa onim koji vas je video“.
Ključ oba sujeverja je isti - i sol i tepisi nekada su bili veoma skupi, pa nije ni čudo što njihovo kvarenje izaziva prepirku. Što se tiče tepiha, Rusi ih obično vešaju na zidove pomoću malih prošivenih niti danas su mladi ruski dizajneri, umetnici i ekscentri obnovili trend za zidni tepih i čak su za njega smislili šaljivi naslov: „Njegova kraljevska vuna“.
Izvor: Rossiiskaia Gazeta.
Коментари
Постави коментар