Oživljavanje mrtvih, ko sve može da oživi u našim verovanjima

Ilustracija: Anđela Đermanović

 U narodu se tvrdo veruje u oživljavanje i ustajanje mrtvaca iz svojih grobova. Naročito oživljavaju samoubice, utopljenici i oni koji su umoreni nasilnom smrću; oni noću lutaju po mestima koja su im poznata za života i nanoseći razne pakosti. Tako je nastao strah od oživelih mrtvaca, pa se zato pokojnicima prinose darovi u jelu i piću.

Oživljavanje mrtvih i pogubljenih obavljaju vile, zmajevi, sveci i vidovite ličnosti koje poznaju sredstva za oživljavanje. Oživljava se pomoću magijske grančice, čarobnog štapića, svirale, bilja, vode i praha. 

Vile poznaju bilje kojim leče rane junacima a poginule njime oživljavaju. Zmaj uzeo leskovu grančicu, njome prekrstio braću i oni ožive; on je oživeo i braću mitskog gorostasa Biserka, koje je bio pogubio; zmaj doneo čudotvornu vodicu iz pećine, prelio je preko dva mrtva brata i oni oživeli. Posečeni carević, poliven vodom donetom s Jordana, oživeo i skočio na noge. 

U jednoj pripovetki kazuje se: „Golub će doneti žive vode, kojom ćeš politi odsečenu glavu mladića i on će opet oživeti i biti kao što je bio." Po drugom predanju: „Prahom od po tri spaljene dlake crna konja bez belege, bele bedevije (kobile) bez belege, hata nejahana i kobile ždrebne posuti preko mrtve kćeri i ona će oživeti." 

Neka baba, idući gorom, nađe devojku bez glave, a glava bila pored nje, sažali se videći je takvu, pa stade brati nekakvo bilje i oživi je; ta baba bila je Sunčeva majka. 

Neka žena imala samo jedno dete, pa rekla: „Kad imam jedno (dete), kao da nemam nijedno!" Čuo to Bog, rasrdio se i umori joj dete. Ona neprestano tužila za njim. Sv. Sava se pretvori u babu, sretne tužnu majku i nauči je da ode u planinu, da kucne u bukvu i zovne sina po imenu. Ona tako učini, sin joj iziđe iz bukve i dođe kući. 

Otac svirao u čarobnu sviralu od jutarnjeg zraka do večernjeg mraka nad glavom mrtve kćeri i oživeo je.

 U manastiru Dečanima jedna freska iz 1348. predstavlja sv. Đorđa kako oživljava umrlog. U narodnoj pesmi o smrti Kraljevića Marka kazuje se da on i danas spava u nekoj pećini i da će se, kad ustreba narodu, probuditi.

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik