Sv. Trifun - Zarezoja i Sv. Valentino dan zaljubljenih

TRIFUNDAN, je proslava sv. Trifuna iz Frigije, pogubljenog u Nikeji u III veku naše ere. Po predanju, od dana njegove smrti nestali su insekti koji su uništavali vinovu lozu pa su vinogradari uzeli sv. Trifuna za zaštitnika vinograda. Kao zaštitnik vinogradara i vinograda spominje se u jednom rukopisu iz XVII veka. U selima istočne Srbije naziva se Orezač i Zarizoj, jer se na njegov dan 

obavezno zarežu jedna ili tri gidže, a odrezana loza prelije se vinom. U timočkim selima gravidne žene idu u vinograd da obrežu čokot, da bi vinograd dobro rodio. Svetog Trifuna zajednički proslavljaju vinogradari kao što se proslavlja seoska slava. U Resavi oni su imali zajednički zapis (mesto molitve) kod jednog vinogradarskog podruma, tu su donosili odrezanu lozu, prelivali je vinom i priređivali zajedničku gozbu. Domaćin gozbe, koji se svake godine menjao, spremao je kolač i „dizao u slavu". On je bio iskićen odrezanom lozom i grančicama raznih voćaka. Novi domaćin dobijao je polovinu kolača od starog domaćina, donosio je vino iz svog podruma i čašćavao goste i prijatelje. Kada su nestali podrumi u vinogradima, proslava se održavala u kolačarevom vinogradu ili kod njegove kuće.

U crkvenom živopisu sv. Trifun predstavljao se s kosirom u ruci kao vinogradar. Mnoge crkve 

su mu posvećene, grad Kotor je pod njegovom zaštitom, a oko hiljadu porodica slave ga kao domaćeg zaštitnika. Proslavljaju ga i gostioničari koji prodaju vino. Ima sela u kojima je Trifundan zavetan, da ne bi padao grad preko godine, ili zbog ptica štetočina, a u selima Popova zbog gusenica i skakavaca, ponegde pak protivu miševa i gamadi. U timočkim selima se na Trifundan puca preko 

gradina (bašta) da se proteraju krtice, ne vrti se vreteno da se ptice ne bi vrtele oko useva i ne 

upotrebljavaju se sečiva. O tome postoji ovo predanje: Kad se navršilo četrdeset dana od Hristova rođenja, pošla njegova mati u crkvu na molitvu. Usput srela kod jedne rečice sv. Trifuna. Prelazeći preko reke, podigla je 

suknju do kolena da je ne ukvasi, a Trifun joj primeti: „Marija, imaš bele noge!" Ona mu nije ništa odgovorila, ali je našla njegovu ženu i rekla joj da odnese melem mužu, jer je kosirom nehotično odsekao svoj nos. Sv. Trifun je imao sugestivnu moć da svojim pogledom leči nervne bolesnike. Predanje mu pripisuje poznati motiv o ubistvu devedeset devetoro ljudi, a stoti mu je bio kudilac devojke. Njegov dan je primetno odužao, pa se u narodu kazuje: „Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope." Gata se: ako na Trifundan pada sneg ili kiša, onda će biti kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna.

SV. VALENTINO

Proslava Valentinova (dana) u početku je bila namenjena nekolicini istoimenih ranohrišćanskih svetaca. Najpoznatija martirologija (način na koji neko postaje svetac-mučenik) Valentina jeste ta da je pogubljen jer je venčavao vojnike, što je tadašnji rimski car Klaudije II strogo zabranio, smatrajući da su oženjeni muškarci loši vojnici. Prema verovanju, dok je odlazio da mu odrube glavu, Valentin je slepoj tamničarevoj ćerki poslao pismo sa žutim šafranom u znak zahvalnosti za ukazanu pažnju. Bilo je potpisano „od tvog Valentina”.

Dan Svetog Valentina je prvi put sa romantičnom ljubavlju povezan u četrnaestom veku u krugovima bliskim Džefriju Čoseru, engleskom pesniku poznog srednjeg veka. U to vreme, među uglednim ljudima bila je popularna otmena ljubav. Do petnaestog veka, ova praksa je prerasla u to da zaljubljeni svoju ljubav iskazuju cvećem, slatkišima i čestitkama. Savremena obeležja Dana zaljubljenih su crveni srcoliki pokloni, golubice i igračke ili figure u obliku Kupidona (starorimskog boga strasne ljubavi). Još od devetnaestog veka, rukom pisanim čestitkama mesto na tržištu oduzimaju masovno proizvedene čestitke.

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik