Svatovsko groblje

Ilustracija: Anđela Đermanović

U Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini neka stara groblja ili prosto neke lokalitete narod naziva svatovskim grobljima, o kojima predanje kaže da su se na tom mestu potukli dvoji svatovi, izginuli, i na istom mestu i sahranili. U Hercegovini i Katunskoj nahiji, „u  prijašnja vremena, kad bi se slučajno sreli dvoji svatovi, neće jedni drugim s puta da svrnu, nego je često i do boja dolazilo". 

U selu Jezeru u Staroj Crnoj Gori nalaze se lokaliteti Svatovska glavica i Svatovsko groblje sa „desetak mramora ili kiljana od svatova, koji su se na tom mestu, prilikom susreta, poklali". 

Po jednom crnogorskom predanju, ovaj se običaj pripisuje nekom starom narodu koji je tu živeo u davna vremena. Zanimljivo je da se na Kosmaju, u Srbiji, jedno svatovsko groblje spominje na Vlaškom brdu, „gde su se, vele, sreli i potukli dvoji svatovi". T. Đorđević smatra da je to bio opšti običaj, ali ono što nije jasno „to je zašto su se svatovi, kad bi se sreli, potukli". 

Gasparini smatra da svatovi primarno predstavljaju dve suprotne bračne grupe, među kojima je postojao antagonistički odnos, kao i među grupama koledara. Sukobi svatova odgovaraju sukobima koledara, kao dveju neprijateljskih družina. Kao što postoje svatovska groblja, isto se tako neki lokaliteti u Bugarskoj i u istočnoj Srbiji označavaju kao koledarska groblja, jer su, po običaju, poginule koledare sahranjivali na mestu pogibije. 

Kao što su koledari maskirani, tako se i u srpskim svatovima pojedinci ponekad maskiraju, 

što redovno važi za čauša. Prema tome, kao što maskirani koledari predstavljaju duhove predaka, pretke bi predstavljala i maskirana lica među svatovima. Isti je slučaj i sa običajem lazarica. U nekim selima leskovačke Morave, doskora se dešavalo da se lazarice pri susretu pobiju, a u davnini za lazarice je važilo isto pravilo kao i za koledare i svatove: gde prilikom sukoba dveju grupa poginu, na tome se mestu i sahrane. 

U selu Cekavici leskovačke Morave „postoji i danas Lazarov zabel, gde su, vele, pokopane izginule lazarice". Uz to treba napomenuti da lazarice predstavljaju još arhaičniju, zatvorenu žensku grupu, sa jasnim tragovima matrijarhalnog porekla. Prema svemu tome, može se prihvatiti objašnjenje da svatovi i koledari, kao zatvorene, antagonističke grupe, predstavljaju duhove predaka i da ovi običaji, „impregnirani manizmom i agrarnom mađijom", ujedno odražavaju binarnu rodovsku strukturu. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik