Gostoprimstvo

Ilustracija: Anđela Đermanović

Kako pokazuju običaji mnogih naroda, neki postupci prilikom dočekivanja gosta imaju religiozan značaj, jer se u dolasku gosta nekada pretpostavljala poseta samog božanstva (teofanija). 

Cilj ovih običaja je da gosta vežu za kuću i da sa njim sklope ritualan savez, kako bi se iskoristila njegova božanska moć. U tu svrhu, i po našim običajima gostu se najpre izuje obuća i ritualno operu 

noge. Odmah mu se zatim ponudi jelo, što predstavlja ostatak prvobitnog nastojanja da se sa gostom, koji je po navedenom verovanju mogao predstavljati božanstvo, sklopi savez i prijateljstvo.

 Iz istih razloga, prema običajima mnogih naroda, gostu se stavljala na raspolaganje žena iz kuće. Takav je običaj postojao i u našem narodu, kako je pokazao I. Jelić u svom radu O gostinskoj obljubi u našem narodu. 

Ponegde je ovaj običaj zabeležen u reduciranoj formi. U Kučima, kad gost legne, kaže Erdeljanović, „obično će nevesta ili uopšte najmlađa žena iz kuće doći da mu pomogne pokriti se, pa će ga tom prilikom pomalo i dirnuti, pogurnuti ili golicnuti". 

Kako se može zaključiti iz verovanja raznih naroda, deca koja bi bila plod veze između žene i božanskog gosta bila bi lepša i moćnija od druge dece i predstavljala bi sreću za celu kuću. Na to upućuje i naše narodno verovanje o izuzetnim osobinama deteta koje bi žena rodila sa zmajem ili vukodlakom, a po jednoj narodnoj pesmi, „Što god ima Srbina junaka, Svakoga su odgojile vile, Mnogoga su zmajevi rodili" 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik