Jedinstveni nadimci Majdanpeka

Ilustracija: Anđela Đermanović

Kka, Bz, Zdš, Gm, Mc, Ck, Paf, Muš...

Niti su ovo nove note solmizacije, niti je brzalica, već nadimci ljudi koji žive u Majdanpeku, gradu na istoku Srbije.

„Samo me mama zvala Dragane i to uglavnom kad nisam bio dobar", kaže za BBC na srpskom Dragan Dragošanović zvani Gm, tridesettrogodišnji radnik u proizvodnji tapaciranog nameštaja u Majdanpeku.

On je ovaj neobični, dvoslovni nadimak nasledio od oca - i nije jedini.

Mnogim Majdanpečanima su stariji ostavljali nadimke u amanet, da bi ih naslednici prenosili dalje.Neki nadimci su potekli od prezimena, neki su nastali zbog greške u izgovoru ili usled nekog događaja, a ima i onih kojima je kumovao vlaški jezik, zastupljen u istočnoj Srbiji.

Kambek tu Majdanpek

Pre više od deset godina, srednjoškolska putešestvija po Timočkoj krajini su me u nekoliko navrata odvodila u ovaj rudarski grad na Malom Peku, gde sam se, na zaista nesvakidašnji način, prvi put sreo sa majdanpečkim nadimcima - kroz pesmu.

Zdš, Paf, Zdš, Paf - za dobovanje bubnjeva, Muš, Muš, Muš - imitacija zvuka bas gitare i Lta, Lta, Lta - kao gitarska deonica.

Bila je to pesma sastavljena od nekoliko lokalnih nadimaka, koju su skoro horski otpevali srednjoškolci i na tinejdžerima svojstven način ovekovečili neočekivani fenomen.

Tako sam saznao da Majdanpek, pored rudnika, fudbalera Dejana Ramba Petkovića i ekumenske crkve u kojoj se vernici krste i levom i desnom rukom, nosi još jednu posebnu crtu.

„Dobio sam nadimak jedne večeri za vreme NATO bombardovanja 1999, kada se okupilo nas dvadesetak i drug mi je rekao da će tako od sad da me zovu.

„Mog tadašnjeg najboljeg druga Nikolu su već zvali Zdš, a zbog njega su mene nazvali Muš, jer se rimovalo za dva nerazdvojna ortaka", kaže za BBC na srpskom Marko Janković Muš, profesionalni kuvar i jedan od Majdanpečana iz pesme.

Njegov najbolji prijatelj iz detinjstva je dobio nadimak zbog fizičkih karakteristika i nestašluka.

„Nema nekog značenja i simbolike u mom nadimku", kaže Janković koji poslednjih 15 godina živi u Beogradu.

Ujedinjeni u nadimku

Aleksandar Repedžić, etnolog Muzeja Ponišavlja u Pirotu, kaže da je najveći broj dvoslovnih i troslovnih nadimaka u gradu zapravo izveden iz vlaškog jezika.

Dodaje da ih ne nose samo Vlasi, već da ima i Srba sa „vlaškim nadimcima".

Vlasi su etnička zajednica romanskog porekla, koja naseljava istočnu Srbiju i govori vlaški jezik. Prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi oko 35.000 Vlaha.

„Po celoj Srbiji vi imate neke jedinstvene i karakteristične nadimke, ali je ovde u pitanju vlaški jezik, pa su oni interesantni kao što su i prezimena u Majdanpeku interesantna - zbog rudarenja", kaže Repedžić za BBC na srpskom.

„Na primer, moj stric Lta. On je imao i pokojnog brata kog su zvali Sta. I to su vlaški nadimci", dodaje.

Sredinom 19. veka otvara se rudnik za eksploataciju bakra, koji je privukao rudare sa svih strana Evrope, te Majdanpeku omogućio da stasa kao varošica.

Dolazili su Česi, Slovaci, Poljaci, Nemci, Rusi, Rumuni, Vlasi, Ukrajinci, pa je Majdanpek, poput Bora, postao deo multikulturnog mozaika Timočke krajine.

Drugi talas doseljavanja nastupio je sa obnovom jugoslovenskog rudarstva šezdesetih.

„Nekada se u Majdanpeku u školi učio srpski, kod kuće govorio nemački, a na ulici se pričao vlaški", govori Repedžić, rođeni Majdanpečanin.

Danas rudnik posluje u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, koji je od 2018. godine u većinskom vlasništvu kineske kompanije Ziđin.

U Opštini Majdanpek je prema popisu stanovništva iz 2011. godine živelo 18.686 stanovnika, od kojih se 77 odsto izjasnilo kao Srbi, a 13 odsto kao Vlasi.

Neretko se vlaški nadimci prenose s kolena na koleno, pa na kraju cela porodica ponese jedan nadimak.

„I to uglavnom u selima oko Majdanpeka - Rudna Glava, Crnajka, Blizna, Leskovo, Vlaole. U svim vlaškim selima, svaka porodica ima nadimak i tako može da se prepozna", kaže Repedžić.

Dušan Matić, 28-godišnji rudar, nosi porodični nadimak Mc - na vlaškom, mačka.

„Nije zato što ličim na mačku, već sam nasledio od oca, a on od mog dede i tako s kolena na koleno.

„Deda je u školi od učitelja dobio nadimak Mačkić, zbog prezimena Matić, pa je kasnije bio Mačić i naravno školski drugari su taj nadimak skratili na - Mc", objašnjava Dušan za BBC na srpskom.

Kaže da je čuo za još neke nadimke koji na vlaškom jeziku simbolizuju neku životinju, poput Puj i Gć - pile i prase.

„Gm nije Gornji Milanovac"

Dragan Dragošanović je nadimak dobio u prvom razredu osnovne škole, kada je počeo da trenira fudbal.

„Tatin drugar iz detinjstva nikako nije mogao da me zapamti, pošto je bilo mnogo dece po imenu Dragan, nego me je dozivao, mali Gm, mali Gm' i onda sam ja vrlo brzo postao Gm", kaže Dragan.

Njegov otac je prvi poneo nadimak, još u najranijem detinjstvu, krajem šezdesetih.

„Deda mu je napravio neki autić od drveta i kad ga je gurao nije pričao 'bm, bm' nego 'gm, gm' i po automatizmu je ostalo Gm", uz osmeh objašnjava on.

Stariji Gm je odrastao u kraju sa dva nerazdvojna druga, koja su takođe imali dvoslovne nadimke - Bz i Ck.

„Mislim da je Ck imitirao motor ili auto kako se pali, pa ,ck, ck, ck'".

Tokom Draganovog odrastanja u Majdanpeku niko se nije čudio nadimku, jer je to tamo „normalna stvar", sa kojom se „saživiš". Međutim, prilikom odlaska u Kraljevo u šumarsku srednju školu, počinju prave dogodovštine.

„Dobre četiri godine nisam uspevao da objasnim da nisam iz Gornjeg Milanovca", osmehujući se priča Dragan. U sećanju su mu ostali odlasci kući za vikende, posebno u prvoj i drugoj godini, kada su mu školski drugovi iz Valjeva nudili prevoz jer „prolaze pored Gornjeg Milanovca pri povratku iz Kraljeva".Dešavalo se da dobije i dodatno slovo, pa je nekada bio Gmu ili Gma.

Draganov mlađi brat je takođe nasledio nadimak Gm.

„U početku je moj otac bio Gm, ja sam bio mali Gm. Kad mi je brat stasao, ja sam bio Gm, a moj brat je mali Gm. Sad smo svi Gm-ovi", naglašava Dragan. Kada su prisutna sva trojica, na proslavama i veseljima, događalo se da se zajednički okrenu kada neko uzvikne „Gm!".

„Imam drugare od Kuršumlije do Sombora i svi me znaju kao Gm-a. Čak me i direktorka na poslu zove Gm", dodaje Dragan.

„Bz nije mušica"

Iako neki Majdanpečani misle da je Dragan Binđesko Bz dobio nadimak po zvuku muve u letu, on tvrdi da je to porodična tradicija stara duže od 100 godina.

„Nisam siguran kako je tačno bilo, jer kad se saživiš sa tim ni ne pitaš šta i kako, ali je priča otprilike da se moja prababa udala za nekog stranca koji se verovatno nije zvao Bz, nego nešto slično, i tako je ostalo", govori on za BBC na srpskom.

Binđesko, pedesetdevetogodišnji radnik obezbeđenja u Majdanpeku, završio je srednju vojnu školu u Splitu, u Hrvatskoj, gde je dobio još nekoliko nadimaka, pa je skoro „zaboravio kako se zove".

A jednom je umalo dobio batine. „Ide neka žena za mnom i viče 'Dragane, Dragane'. Ja hodam dalje i odjednom 'dum', kad me udari po ramenu, i vikne 'šta se praviš važan?'

„Reko', ma idi bre, ko me uopšte zove 'Dragane'? Trista nadimaka imam, da si bar jedan pozvala okrenuo bih se", prepričava Dragan dogodovštine iz Splita osmehujući se.

Po čemu je Majdanpek specifičan?

Osim nadimaka, posebnost Majdanpek se ogleda i u drugim poljima.

Tamo se nalazi crkva Svetih apostola Petra i Pavla, jedinstvena jer su u nju dobrodošli svi hrišćanski vernici - pravoslavci, katolici i protestanti. Odluku o podizanju crkve doneo je knez Aleksandar Karađorđević i tako našao način da zadovolji verske potrebe i domaćeg stanovništva i stranih radnika. Izgrađena je sredinom 19. veka u „švajcarskom stilu" sa odstupanjem 19,5 stepeni u odnosu na osu istok-zapad.

Jedna od najlepših pećina istočne Srbije - Rajkova pećina, nalazi se u blizini Majdanpeka. Jovan Cvijić ju je prvi istraživao 1894. godine. Ime je dobila po vojvodi Rajku koji je, prema legendi, u 19. veku pljačkao turske karavane, a blago krio u dubinama pećine.

U drugoj polovini 1980-ih, u okviru sportsko-rekreativnog centra 6. avgust, izgrađen je fudbalski stadion na čijem je otvaranju odigrana prijateljska utakmica između domaćeg Majdanpeka, tada drugoligaša, i Crvene Zvezde.

Ovo je bila prva i poslednja utakmica na novom stadionu jer je navodno izgrađen na nadmorskoj visini na kojoj nije dozvoljeno takmičenje, prema pravilima Fudbalskog saveza.

Prve fudbalske korake u juniorskom dresu RFK Majdanpeka načinio je još jedan čovek sa upečatljivim nadimkom - Dejan Petković Rambo. Seniorsku karijeru je započeo u Radničkom iz Niša, nastavio je u Crvenoj Zvezdi, a završio u brazilskom Flamengu, gde je, sa kapitenskom trakom na ruci, uz ovacije, okačio kopačke o klin. Rambo je 2009. godine primljen u brazilsku Kuću slavnih na Marakani, kao tek peti stranac, treći Evropljanin i prvi Majdapečanin.

Književnik Branislav Nušić je pisao o Majdanpeku u pripovetki „Kikandonska posla" i zbog toga je po njemu imenovan jedan gradski sokak. „Dobio je najmanju ulicu u Majdanpeku jer nas je ocrnio", kaže etnolog Repedžić.

K-ka na majdanpečkim zidovima

Ukoliko ste pre desetak godina putovali vozom po Timočkoj krajini, postojala je velika verovatnoća da kroz prozor kupea ugledate grafit K-ka na nekoj od napuštenih kuća.

Na taj način je Milan Klčesko Kka želeo da u pubertetskim danima „popularizuje" nadimak. Identičan natpis ostavljao je i na majdanpečkim zidovima, zbog čega je u nevolju dovodio i najbliže.

„Dešavalo se da mog strica, koji ima isti nadimak, cimaju zbog mene", priseća se Kka za BBC na srpskom. Prvi nosilac nadimka Kka je Milanov otac, a dodelio mu ga je najstariji Gm, krajem osnovne škole.

„Gm se nešto valjao ispred učinioce i hteo da se rve sa mojim tatom. Pošto ga je moj tata odbio krenuo je da ga zadirkuje", prepričava Milan Kka. Iznervirano je viknuo „Kka!", ne sluteći da će ta reč do dana današnjeg ostati u porodici Klčesko.

„Ja sad da pozovem hitnu pomoć, vatrogasce ili policijsku stanicu i kažem ,Kka ovde, prijavljujem nešto', oni će da znaju ko je. I u rudniku gde radim, kome god da se javim preko radio stanice, ceo kop će da zna".

Seća se i jedne anegdote sa časa srpskog u srednjoj školi kada je profesorska na tabli napisala „k-ka".

„Svi oko mene gledaju, prvo u profesorku, pa u mene, nije im jasno šta se dešava.

„Neko je počeo da se smeje i onda je profesorka spomenula da je to skraćenica za ,karakteristika' i dodala, 'to što imate druga koga tako zovu, to je drugo'", govori Milan.

Majdanpek u klinču

U Majdanpeku se još uvek niko podrobnije nije bavio ovim fenomenom. Ne postoji ni jedan pisani dokument, naučni rad ili knjiga o majdanpečkim nadimcima.

Multietnička sredina i rudarski život doprineli su da nadimci postanu svakodnevica, pa se malo ko u gradu obazire na njihovu posebnost.

„Nisam se ni ja profesionalno bavio time jer sam odrastao u Majdanpeku", kaže etnolog Repedžić. I pored toga, jasno je da su nadimci deo njihovog identiteta i lokalna specifičnost.

„To je veliki deo mog života i ponosno ga nosim jer mi je nešto ostalo od oca", zaključuje Dragan Gm.

Izvor: BBC Srbija: Nemanja Mitrović 

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-53067109.amp