Magijska moć brašna

Ilustracija: Anđela Đermanović

Brašno se upotrebljava prilikom traženja skrivenog blaga. Mesto na kojem se pretpostavlja skriveno blago pospu pepelom ili brašnom, pa sutradan po tragu otisnutom u pepelu ili brašnu traže životinju koju će na tom mestu žrtvovati. Isto tako, radi zaštite od čini i demona, sumnjiva mesta posiplju se brašnom. Poseban značaj pridaje se novom brašnu, odnosno prvom testu od novog brašna. 

Od prvog testa, zamešenog od novog brašna, načine krst na istočnim vratima, na gornjem kućnom pragu ili iznad naćava, gde služi kao zaštita ili treba da utiče „da poraste pšenica do praga ili grede". U nekim krajevima od božićnog testa načine krst na kućnim vratima, na hambaru, na stajama i oborima. 

Čajkanović objašnjava ovaj običaj kao profilaktičnu meru protiv duša koje lutaju u vreme Božića, navodeći da testo uopšte, kao i hleb, ima spasonosnu, mađijsku snagu. Međutim u ovim običajima nalazimo verovanje u mističnu snagu određenog brašna i testa — božićnog testa, koje prema mnogim narodnim običajima prvenstveno deluje na plodnost.

 Lice koje je mesilo božićne hlebove namaže košnice testom, da se pčele roje i da se ne bi gubile. Božićnog testa daje se ovcama koje se muče pri jagnjenju, da bi se lakše ojagnjile. U Homolju žena nerotkinja kad mesi „povojnicu", namaže se testom po čelu, a domaćina po nosu, verujući da će zatrudneti. 

Po testu česnice gata se hoće li biti rodna godina. Vodom sa ostacima ovog testa mažu volovima vrat prilikom prvog oranja. Negde na proleće umese brašnom koje preostane posle mešenja česnice manju pogaču za prvo oranje. 

Običaj da se česnica mesi brašnom od žita iz poslednjeg snopa ili žetvenog venca pokazuje da plodotvorna snaga ovog brašna i testa potiče od novog žita. Kvasac i testo mogu se ureći, pa se stoga mešenje hleba sakriva, a testo „zakrsti". Osobito se nastoji zaštititi mešenje obrednih hlebova, na primer o slavi ili Božiću.

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik