Mladenci

Ilustracija: Anđela Đermanović

Mladenci, dan su proslave četrdeset spaljenih hrišćanskih mučenika 9. marta 320. god. naše ere, pa se po njima naziva i Dan mučenika. 

Kao uspomena na njih, za Dan mladenaca sprema se četrdeset „mladenčića" (kolačića), koji se premazuju medom. U selima istočne Srbije mladenčići imaju razne oblike: noža, makaza, sablje, ovce, pileta i dr., i daju se ukućanima i gostima. 

Pre Mladenaca ne jede se ništa što je mlado, od nove godine, a ovoga dana treba okusiti med i jesti kuvane mlade koprive i zelje, da bi se „očistila krv". U gradovima daju se mladencima (venčanim u prošloj godini, pre Mladenaca) pokloni u posuđu i drugim potrebama.

 Izjutra se pale bunjišta, ponegde pred ulazom u kuću i vatra, da bi se od kuće oteralo svako zlo. 

Na bunjištu se spali i stara metla. Vatra se preskače, garom se trlja po licu, da bi čeljad bila zdrava preko godine, mala deca se prenose preko vatre, da bi se očistila od bolesti. Vatre se pale i protivu zmija, pa se po toj ulozi u Homolju ovaj dan naziva i Zmijin dan. 

Kod vatre ispred kućnjeg ulaza okupe se ženska deca i tu prvi put počinju da pletu iglama. Inače, odraslo ženskinje ovoga dana ne uzima igle u ruke, da ne bi preko leta zmije napadale stoku. U starovlaškim selima se zbog zmija ne upotrebljava češalj.

 Ko na Mladence vidi zmiju treba triput da izgovori: „Kamen, železo". Po verovanju, tada se zmiji ukoče čeljusti; ona se uhvati i baci u vatru da izgori, pa se očekuje da iz nje ispadne dragi kamen. Oko kuće i drugih zgrada prosipa se proso ili pepeo, da bi se sprečilo prisustvo zmija. Baci se kamen između nogu i izgovori: „Koliko je kamen daleko od mene, toliko da su daleko i zmije." Iz istog razloga se kite mlekari (zgrade) mladim kukurekom, a stavlja se pored karlica s razlivenim mlekom. U kuću se kukurek ne unosi.

U selu Mokroj, kod Bele Palanke, devojke dočekuju Dan mladenaca oko pola noći na seoskoj raskrsnici uz pesmu: „Devojke pošle u drenje, momčetija u vile..." Odatle odu u planinu, da beru „drenje" (drenove grančice), njime se kite, a vrbovim grančicama se opasuju. Svaka devojka proguta 

drenov cvet, da bi bila zdrava i jaka kao dren. Pred zoru se vraćaju u selo uz pevanje:

Jedno čedo niz goricu sleze,

jedno čedo ubave devojće;

one nose rascvatalo drenje,

zdravje selu, a podig u stoku.

Na seoskom raskršću devojke povedu oro (kolo) uz pevanje, pa se onda raziđu kućama. Usput šibaju drenovim grančicama one koje sretnu i izgovaraju: „Da si zdrav kako dren, da ripaš ko jelen." 

Kod kuće šibaju ukućane i stoku u toru. I domaća čeljad guta drenov cvet, da bi bila zdrava preko godine.

U pirotskim selima na Mladence, koji se tamo nazivaju i Sv. Mladen, dovedene neveste prvi 

put izlaze na oro (zborno mesto za igru) i tu se klanjaju prisutnim. Ljudi piju zdravice: „Sveti 

Mladen da omladi napretkom."

Mladenci, 29. XII, pomen stradanja nevine dece u Vitlejemu. U Hercegovini i u okolini Dervente 

neka starica iz susedstva prutićem šiba decu na spavanju izgovarajući: „Pušti zlo, uzmi dobro" — pa im onda podeli suha voća i kolačića, a roditelji počaste staricu

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik