Ostenjak

Ilustracija: Anđela Đermanović

Ostenjak je prirodna stena koja ima ljudski oblik (android), ili oblik životinje, ptice i bilo kakvog prirodnog predmeta. Najizrazitiji prirodni ostenjak u Srbiji je Momin kamen u Grdeličkoj klisuri, koji ima oblik devojke sa ogrtačem i šeširom na glavi.

 U nauci je dobro poznat nastanak prirodnih ostenjaka, ali ih narod objašnjava na svoj način. On veruje da se ljudi, životinje, ptice i dr. pretvaraju u kamenje u istom obliku kakvi su bili u prirodi. Takvo verovanje je poznato mnogim narodima, pa i našem.

 Legendarni narodni junak Srđa Zlopogleđa svojim zlim očima okamenio je vilu, Arapina i Turčina. 

U našim narodnim pripovetkama čest je motiv o babi čarobnici koja ima moć da nekoga okameni. Tako baba čarobnica sedela na kamenu stancu u planini, u jednoj ruci joj bio štap, a u drugoj nekakva trava. Odvela je konjanika sa psom i konjem u dvorište koje je bilo ograđeno kostima junaka. Čim je konjanik stupio u njeno dvorište, a ono se on, konj i pas okamenili na mestu na kome su se našli. Baba zlatne kose svojim pogledom pretvara čoveka u kamen; lovac se prevari, uzme od babe tri dlake i stavi ih na svoje hrtove, a baba dohvati žabu, pa njome udari zeca skoro pečenog, koji skoči i pobegne, a lovac i hrtovi se okamene. 

Na vrhu nekog brda ima baba zlatne kose koja dan i noć sedi i u skutu drži pticu. Ko bude u stanju da dobavi njenu pticu, taj će biti najsrećniji na svetu. Zato treba babu, ako ti pođe za rukom, da uhvatiš za kosu pre nego što te spazi, inače ćeš se okameniti gde si, kao što se dogodilo od onih mladića koji stoje okamenjeni kao mramorje (nadgrobno kamenje).

 Pripoveda se da je neka baba isterala jarad u planinu, pa duhnuo sever i udario sneg, a ona prkosno rekla: „Prc Marcu, ne bojim te se, moji jarići su petoroščići." Na to se rasrdio Mart, uzajmio od februara nekoliko dana, navalio snegom i mrazom, pa se smrznu i okamene baba i njena jarad. Kazuje se da se i danas može videti u nekoj planini (gde se to dogodilo) ono kamenje što je postalo od babe i njenih jaradi: baba stoji u sredini, a jarad oko nje. Ostenjaka babe s jarićima ima u planini Kozjaku, kod vlasotinačkog sela Kalne. 

Po jednoj narodnoj pesmi, Bog je pretvorio u kamen stanac čoveka koji je ubio igumana i njegovog kaluđera. Uvređeni sv. Sava skamenio je čobaninovo seno i njegove ovce u Todorovu dolu pod Durmitorom. On je okamenio aždaju, mladića i devojku u viru kod manastira Studenice, pa se i sada mogu tamo takvi videti.

 Zanimljivo je ime selu Kodžadžiku u debarskoj Župi. To je turski prevod imena Starac, koji je nastao po ostenjaku u obliku starca. Za brdo Ostenjak, koje je na tromeđi kolubarskih sela Rudovca, Darosave (sada Partizana) i Progorelaca, kazuje se da je neki lovac pošao u lov o prazniku, pa kad je stigao s kerovima na ovo brdo, on se, kerovi i zečevi ostene.

 Po motivu jedne narodne pesme, sinovi su poslali svoju majku u planinu da bi je rastrgli zverovi, pa zato budu pretvoreni: „devet sina, devet kamenova, devet sna'a, devet ljutih zmija, pa se zmije po kamenju viju", itd. 

Ima predanja o skamenjenim devojkama koje su bežale ispred Turčina nasilnika, o skamenjenim svatovima. Po jednoj narodnoj pesmi iz Bačke, despot Đurađ i njegova žena despotica Jerina u očajanju pred Turcima nasilnicima: „uzeše se oboje za ruke... oboje se u kamen stvoriše." 

Po predanjima: „Kad dođeš onamo, nastaće rika i graja okolo tebe velika od hiljadu ljudi, a nikoga nećeš videti i niko te neće ni prstom taknuti, a kamoli ubiti, ali nemoj da se obazireš za sobom bez svoga čuda, jer ćeš se na ono mesto okameniti. Dugo ćete putovati na moru, pa ćete najposle doći između dve planine, onda će se galije okameniti."

U raznovrsnom pećinskom nakitu narod vidi skamenjene grančice, zavese, zastore, polileje, oltare, kubeta, ljudske i životinjske glave, krila orlova, stope svetaca, narodnih junaka i natprirodnih bića; u ledenim pećinskim kapljicama vidi suze grešnika i pokojnika, u mračnim prostorijama grobnice divova i vila pešterkinja, u žuborenju podzemne vode i promuklom strujanju vazduha kroz pukotine čuje razgovor podzemnih duhova, njihovo lupanje u bubnjeve, kloparanje podzemnih vodenica i tkanje vilinskih razboja. Tako je nastalo ono živo narodno kazivanje da su mnogi pećinski oblici od bigra skamenjeni stolovi vila, divova, pustinjskih isposnika i svetaca. 

U Prekonoškoj pećini jedan stalagmit ima oblik okamenjene majke s detetom. Za njega Svrljižani pričaju da je bila neka prestupnica koja se pred muževljevim gnevom sakrila u pećinu i u njoj se skamenila zajedno s detetom. Za jedan kupasti stalagmit u Popšičkoj pećini, u Svrljigu, kazuje se da je kum ukrao kumu košnicu s pčelama pa je sakrio u pećinu, a ona se skamenila. Oblik je mesto u potesu studeničkog sela Biljanovca, koje je tako nazvano po kamenu stancu kupastog oblika.

 Prema predanju, putovao sv. Sava po narodu i stigao tamo te zatekao kosača kako kosi livadu. On zatraži od njega da mu da malo sena za konja, a kovač odgovori kako ga nema. Onda sv. Sava prokune da mu se stog sena osteni (okameni). I danas stoji na tom mestu kamen kao stog. Za njega se u narodu kazuje da je lekovit. 

Verovanja o prirodnim androidima potvrđuju i narodne kletve: „U kamen se pretvorio!" ,Skamenio se da Bog da!" Srodni narodni izrazi upotrebljavaju se i figurativno kada se neko začudi ili se u strahu zaprepasti: „Glavari se skamenili." 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik