Sahranjivanje pokojnika u dvorištu kuće

Ilustracija: Anđela Đermanović 

U Srbiji je zabranjeno sahranjivanje van groblja. Ipak, u pojedinim delovima zemlje i danas se mogu videti porodične grobnice u dvorištima. I to, po zakonu.

Kult mrtvih kod Vlaha je vrlo izražen. Smrt je za njih novi početak, pa im je normalno da svoje mrtve sahranjuju na porodičnom imanju.

Printscreen:RTS

Razlozi za to su običajni ali i praktični, posebno u Ranovcu koje je po teritoriji najveće selo u Srbiji.

Dragoljub Grbinović, iz Ranovca kod Petrovca na Mlavi, kaže:

"Naše groblje je daleko, preko četiri kilometara, a do četrdeset dana je običaj da se ide svaki dan na groblje."

Robin Grbinović, predsednik MZ Ranovac kod Petrovca na Mlavi, objašnjava:

"Kod nas se retko kad prodaju kuće. To je jako strašno za neku porodicu i niko nije hteo da kupuje kuće gde su grobovi druge familije, tako da su im ostavljali u amanet da čuvaju i da šire imanje."

U Ranovcu postoji sedam zvaničnih grobalja i ona su počela da se prelivaju na okolne njive.

Printscreen:RTS

Sa druge strane na porodičnim imanjima postoji još četrdesetak, koja datiraju od pre pedeset, pa i sto godina.

U Voluji kod Kučeva ne postoji seosko groblje. A izbor mesta za porodična, niko ne ograničava, pa često mogu da budu i u blizini bunara.

"Pek kad izađe poplavi i groblje i sve i ruši ograde oko groblja, možda i spomenike odnese," navodi Mirko Vunturišević iz Voluje kod Kučeva.

Nenad Medrulović iz Voluje kod Kučeva kaže da odluka o sahranjivanju i dvorištima nije naša:

"To je odavno. Moj deda je sahranjivao njegove u dvorištu."

Skupština opštine Kučevo donela je odluku da u selima gde nema groblja, mogu da se sahranjuju u dvorištu, ali to odobrenje primenjuju i drugi.

Zoran Velimirović, zamenik načelnika opštinske uprave Kučevo, navodi:

"To je samo iz razloga što su jaki mesni običaji koji regulišu način sahranjivanja."

Pravoslavna crkva svetim mestima smatra samo zvanična groblja, ali se prilagođava običajima ovog kraja.

"Mi obavimo opelo u kući i na grobu obavim opelo. I ništa tu nije novo. Oni običaje obave pre nego što dođe sveštenik," kaže Mladen Stojanović, sveštenik u Ranovcu kod Petrovca na Mlavi.

Etnolozi kažu da takve primere možemo da vidimo i u praistoriji.

Aleksandar Repedžić etnolog objašnjava:

„Oni su pre svega predstave gde su duša i telo vezani za kuću i ognjište. Vuku korene iz najranijih predstava i balkanskih verovanja koja su kasnije hristijanizovana."

Sahranjivanje u dvorištima kuća svojstveno je i drugim krajevima u Srbiji.

Izvor:RTS.RS

 https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3116104/sahranjivanje-u-dvoristu-uobicajeno-u-istocnoj-srbiji.html