Vlasi i običaji na internet portalima i u dnevnim novina u Srbiji - istine i zablude

Ilustracija: Anđela Đermanović

    Kada se pomenu Vlasi i običaji prve asocijacije kod većine građana u Srbiji a i šire jesu, vlaška magija i strndžanje.  Ovaj fenomen popularizacije kroz žutu štampu, doprineo je nemili deogađaj koji se dogodio u Jabukovcu 2007.godine kada je Nikola Radosvljević iz istog sela usmrtio devetoro meštana, i koji je navodno izjavio da je masovno ubistvo izvršio, zato što je bio pod uticajem „Vlaške magije“ . To je bilo dovoljno da mediji u Srbiji sa sezacionalnim naslovima etiketiraju jednu kulturu i jedan narod koji vekovima živi na prostoru Balkana.

  Na ovaj način stvoreno je pogodno tle na kojima se grade stereotipi o ovom narodu i kulturi. Nakon ovog slučaja skoro da nije prošla godina a da se ne pojavi neki naslov u kome je zbog delovanja magije, izvršeno ubistvo, preljuba, da se obogatio zbog magije i tome slično. 

Veliki broj stranih istraživača sa kojima sam tokom mog sedamnaestogodišnjeg iskustva radio došao je pre svega u istočnu Srbiju zbog Vlaške magije a ne da upozna kulturu i način života Vlaha. Mnogi autori su se proslavili zhvaljujući svojim publikacijama koje sadrže u naslovu reči vlaška magija. U takvim radovima i publikacijama izrečene su svakojake koještarije, ali su na taj način stekli širu popularnost, a da pritom nisu stručnjaci u polju etnologije, narodne religije. Danas takve „stručnjake“ zovu u razne emisije, talk show-ove kako bi objasnili nešto o Vlasima, a na taj način stvara se iskrivljena i lažna slika o jednom narodu. 

Dovoljno je u googlu otkucati reči vlaška magija i pojaviće se sledeći naslovi: „VLAŠKA MAGIJA JE NAJOPASNIJA Ako vam se ovo događa neko vam je bacio vradžbine“ ( Dnevni list Alo dana 22.01.2019), VLAŠKA MAGIJA ISTOČNE SRBIJE TERA STRAH U KOSTI: Ovaj deo zemlje ima problem sa manjkom turista (Internet portal Srbijadanas.com dana 06.04.2020) i mnogi drugi koji na ove podsećaju. 

Pre svega čitaoce treba upoznati sa Vlaškom magijom i kako ona deluje. Vlaška magija je prastari oblik vračanja koji se prenosi sa kolena na koleno, u kojoj se upotrebljavaju duge lirske basme (bajalice) koje moraju biti tiho izgovorene kako bi bile delotvorne. U vračanju se upotrebljavaju, voda, med, so, bosiljak, ljuta paprika, crven konac, kamenčići mermera, beli luk, tačnije sve ono što je lako dostupno i što se nalazi u svakom domaćinstvu. Vlaška magija deluje autosugestivno , ili plastično rečeno to su seoski psiholozi, koji mogu pomoći unutar zajednice. 

    Slično ovome, problem nastaje i kada se pomene „strndžanje“ za koje Vlasi nikada nisu ni čuli ili ako su čuli interpretiraju delove iz štampe i kažu, „Moguće je da je bilo kod ovih iz Krajne, „ Ili kada se uputaju ljudi iz Krajne kažu „ To je u okolini Kučeva i Majdanpeka“ i tako dalje. 

Strnžanje je u novinama opisano kao najbizarniji seksulani običaj gde pod maskama Vlasi doslovce orgijaju, pa u tom orgijanju dešava se i incest, koji je tabuisan u Vlaškom narodu. Na žalost ovakva slika o „Promiskuitetnim Vlasima“ dolazi sa početka XX veka, zahvaljujući istaknutom etnologu Tihomiru Đorđeviću gde iznosi da je veliki broj Vlaha zaražen sifilisom i da su i sami Vlasi jako promiskuitetni. Na taj način kao i u slučaju vlaške magije stvoren je temelj za građenje etnološkog mita i stereotipa. Ne smemo da zaboravimo činjenicu da je tokom XIX i početkom XX veka građen mit „ O dobrom divljaku“ a on je pronađen među Vlasima. 

Mali broj etnologa koji se bavi ovom tematikom ili ne poznaje jezik ili ga pak ni malo ne razume, što je najveći preduslov za razumevanje jedne kulture i naroda i na taj način stvara se pogrešna slika i predstava o jednom narodu. Strndžanje kao pojam ne postoji u vlaškom jeziku on je izvden od reči strns – zategnut, tako da bi ova izvedenica značila da se međusobno zatežu i stežu, ili natežu ... Sam običaj postoji i kod drugih balkanskih naroda pod drugima nazivima kao što je u Lici „drpanje“, „gonjanje“ u dalmatinskoj zagori“ i u ostalim mestima širom teritorija bivše Jugoslavije ali  tome se ne daje širi auditorijum. 

S druge strane, veliki broj običaja poput pokladnih običaja imaju element imitativnog sex-a kako bi se obezbedila plodnost i to je na pogrešan način interpretirano kao strndžanje. Vlajne danas važe za promiskuitetne žene i vračare na taj način stavlja ih u red marginalizovane grupe, zahvaljujući žutoj štampi u kojoj možete naći ovakve naslove „STRNDŽANJE: Ovo je najbizarniji seks običaj u Srbiji! Da li biste ga i vi probali?“ (Telegraf 20.10.2014), „STRNDŽANJE U PEĆINI: Ovde se ne zna ko koga, a sve po starom seks običaju!“ (Dnevni list KURIR 20.10.2014), „Najbizarniji SEKS OBIČAJ U SRBIJI se zove STRNDŽANJE, a evo kako sve to do detalja izgleda i gde se praktikuje“ (Dnevni list Blic – 28.10.2018), deleko je veći broj naslova koji se mogu naći na internetu, ali ovo su jedni od najčitanijih dnevnih listova u zemlji kao i njihovi portali.  Postoji i određeni broj publikacija koje plasiraju stereotipe poput knjige Jasne Jojić "Vlaška magija".

Mali broj vlaških ali i srpskih etnologa pokušava da nepravdu ispravi, ali daleko jaču moć imaju mediji kada se pomene u naslovu Vlasi, sex i magija, a takvih naslova je mnogo više nego ostalih. Nepostojanje muzeja koji bi se bavio vlaškom kulturom i institucija kulture Vlaha koje bi na pravi način prikazale nematerijalno kulturno nasleđe, bio bi preduslov da se ugase stereotipi o ovom etnosu, s druge strane pak postoji i dobar broj kako vlaških tako i srpskih autora koji pogrešno interpretirju vlašku kulturu i nematerijalno kulturno naleđe. 

    Da bi se iko bavio Vlaškom kulturom, potrebno je dobro poznavanje istorije, politike i društvenih dešavanja na Balkanu, ali za to vreme, dok stereotipi nastaju, narod i jedna kultura pred našim očima nestaju, sve je manji broj govornika Vlaškog jezika, negovanja kulture i običaja. 

    Pored ovoga na udaru je i „Muma Paduri“ ženski demon koji se javlja u vlaškoj kulturi, tako da je ona okrivljena za smrt lovaca u okolini Zaječara pre nekoliko godina. Tekst je takođe objavljen u dnevnom listu Kurir „MISTERIJA SMRTI LOVACA KOJI SU UMRLI NA ISTOM MESTU, ISTOG DANA OD ISTE BOLESTI: Meštani u strahu, sumnjaju i na vlašku magiju!“ (dana 1.7. 2017) godine a dalje se u tekstu navodi kao mogući osumljičeni „Muma paduri“, tokom proteklih godina u Kladovu i u Negotinu su se pojavili vampiri koji terorišu vlaško stanvništvo „KLADOVO: ČOVEK DOŠAO U POLICIJU I PRIJAVIO DA MU VAMPIRI NOĆU KRADU HRANU“ objavio TK Magazin (27.02.2019.godine)  i tako u nedogled. 

    Danas u eri internet tehnologije i društvenih mreža ovakvi naslovi stižu do šireg dela publike i daju pogrešnu sliku o jednom etnosu. Pored svega ovoga bitno je pomenuti da su šezdesete i sedamdesete bitno uticale na to da se izgubi jezik, počevši od učitelja koji su zabranjivali upotrebu jezika tokom školskih i vanškolskih aktivnosti, uticaj migracija: Jugoslavija – zapadna Evropa, i ostale faktore koji su se desili i dešavaju i danas.

 

    Dok jedna kultura i sa svojim običajima, kulturom i jezikom polako nestaje pred našim očima, nauka se ne može  boriti sa vetrenjačama i žutom štampom koja danas ima preveliki uticaj. Veliki broj vlasnika ovih novina ima svoje privatne televizije. Danas su to Vlasi a sutra to može biti bilo koja druga kultura. 

    Ovaj članak ima za cilj da na objektivan način prikaže kako se predstavlja jedna kultura, narod i običaji iz ugla etnologa. Potrebno je uraditi detaljna istraživanja kako na internetu tako i na trenu, da se utvrdi pravo stanje i kako pripadnici vlaške populacije prihavataju ovake naslove u dnevnim novinama i na internet portalima. Potrebno je zahvatiti veći broj starosnih generacija, takođe putem anketa na društvenim mrežama.

Etnolog

Aleksandar Repedžić