Blagovesti
BLAGOVESTI. — O Blagovestima se kazuje da je toliko velik praznik u godini da ni ptica u gori toga dana ne savija gnezdo — a u timočkim selima: „Blagovesti vragovesti, Veligd'n (Uskrs) vraži d'n, Đurđevd'n boži d'n." Blagovesti strogo praznuju žene koje rađaju, a nerotkinje posećuju crkve, kleče pred ikonom Blagovesti u nadi da postanu gravidne. Ako čovek ubije zmiju pre Blagovesti pa u njenu glavu posadi česno belog luka i ono nikne pre Blagovesti, onda ga uzme, zadene za kapu, ode crkvi i u njoj će poznati sve žene veštice. One će se okupiti oko njega da mu ukradu ili otmu magijsko česno. Ako kukavica zakuka pre Blagovesti, onda će u selu biti preko godine dosta zmija. Uoči Blagovesti žene obilaze oko kuće, lupaju u metalne predmete, da bi oterale zmije: koliko se daleko čuje zvuk, toliko će daleko biti zmije od kuće. I deca idu oko kuće i govore: „Bež'te zmije!" Na Kosovu pali se suha balega pa se njome kade torovi i košnice, da bi se oterale zmije. U timočkim selima skupljaju se mladići i devojke oko ponoći na seosko igrište, lože vatru i kod nje igraju u kolu do svanuća. Izjutra se pred ulazom u kuću zapali vatra protivu zmija. Svuda u Srbiji pale se bunjišta pa se pepeo prosipa oko torova sa stokom protivu činjarica. Da bi se stoka zaštitila od epidemičnih bolesti preko godine, na Blagovesti se proteruje između dve vatre (zapaljene kremenom) ili između dve zapaljene sveće. Na Blagovesti mnogi porane, stari i mladi, pre sunca, odlaze na izvor ili na reku i umivaju se; zatim uzmu kamičak, zažmure, bace preko sebe, pa brzo zatvore uši da ne čuju njegov pad na zemlju; to čine da ne sreću zmije preko leta. Svrljižani ne otvaraju zaklope, britve, makaze i slično, da zmije ne otvaraju čeljusti preko leta. Ne uvlači se konac u iglu, da se zmije ne uvlače u kuću. Za sobom se ništa ne vuče iz istog razloga. Stoka se ne hvata za rogove, niti se upotrebljava uže zbog zmija. U kuću se ne unosi mlado bilje, da se njime ne namame zmije. Ženskinje se ne češlja na Blagovesti, da ih preko godine ne napadaju zmije; ne prave se opanci, da se ne bi nagazilo na zmiju. Ko ovoga dana vidi zmiju, treba da je ubije, a ako mu umakne, onda će mu odneti sreću. Stoci se mažu gubice a kravama vimena ostatkom jela od Belih poklada, da ih preko leta ne ujedaju zmije. Na uljanike se stavljaju životinjske lubanje, da štite pčele od uroka. Veruje se da životinje govore svojim nemuštim jezikom koji se može čuti samo na Blagovesti. Gotovo svuda se ovoga dana ljulja na ljuljaškama zbog zdravlja preko godine. Od Blagovesti počinje setva jarih žita. Zato se tada iznese seme na sunce. Blagovesti su srećan dan za kalemljenje voćaka. Ženskoj deci se buše ušne rese za oboce. Pseto oštenjeno na Blagovesti neće biti zlo.
Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik
Коментари
Постави коментар