Čarobni krug

Ilustracija: Anđela Đermanović

Čarobni krug znatno je zastupljen u našim narodnim verovanjima, po kojima ima ulogu zaštitnika od zlih demona i duhova. Verovanje je prastaro, imaju ga mnogi narodi, pa i Srbi. 

Zaokruživanjem prostora krugom obeležavaju se granice preko kojih ne mogu da pređu duhovi i demoni u njegovu unutrašnjost: sve što je u tom prostoru, zaštićeno je od spoljašnjih sila. Kao što vatra u prirodi postaje na više načina u razne obredne svrhe, i magijski krug postaje na nekoliko načina: zaparivanjem po površini zemlje, kružnim kretanjem (obilaženjem, obnošenjem), oboravanjem, savijanjem vitkog i vrežastog bilja i predmeta (venac, kotur, opasač, obruč i dr.), bojenjem po površinama i vezom po tekstilu i koži.

Kome je potreban đavo, a boji ga se, taj se obezbeđuje čarobnim krugom. Po verovanju, paprat uoči Ivanjdana oko pola noći cveta i sazri. Ko ima semenku od nje, taj razume nemušti jezik. Ali njeno seme čuvaju đavoli. Zato treba pred ponoć napraviti krug oko sebe i paprati, pa će doći do semenke, jer đavoli i dusi nikako ne mogu da uđu u čarobni krug. Ako je čuvar noću na straži, onda napravi krug oko sebe, da ga ne bi napale vile, mòre i vukodlaci.

 U timočkim selima, posle sahrane mrtvaca, žena koja mu je upalila sveću crtakom (od pluga) zapara krug oko groba i govori: „N. (ime umrlog), bio ti dobar ili rđav, ja sam te opkolila i obrazdila gvožđem od sunca i meseca, srodnika i prijatelja i od celog sveta." Zatim oko groba postavi krug kučine i zapali. U istoj oblasti pokupe se nedogorele sveće po grobovima pa se od njih napravi krug. Ako se kroz taj krug pogleda na ženu, ona postaje bezdetka; ako se pogleda na sudiju, on ne može optuženog osuditi. Grobna humka pokojnika koji je umro sa visokom temperaturom okruži se rečnim belucima da bi se njegova bolest zadržala u grobu.

Ilustracija: Anđela Đermanović

Ako se roditeljima ne drže deca, napravi se krug od veriga, pa se kroz njega provuče doneto detinje znamenje (osvećena voda) i dete se okupa. Od slame na kojoj se rodilo dete napravi se krug oko porodilje i deteta pa se krug slame zapali a porodilja s detetom iskoči iz kruga i izgovori: „Preskočih vatru, ne izgoreh se!" Porodilja i dete štite se od zlih demona time što se oko njih zaokruži konopac i zaveže, pa se pored njih stave sečiva i grebeni. Treće večeri po porođaju, postavi se dete između majčinih nogu, pa ih opkole krugom od brašna, da bi se tako zaštitili od uroka i zlih demona. 

Na Božić izjutra iskupi se domaća čeljad pa se okruži kučinom i krug zapali, da bi bili zdravi preko godine. Kada dete padne i onesvesti se, oko njega se nožem zapara krug. Na otoku bolesnikova tela pravi se krug vrhom srpa i basma se. Na česnicu se stavi krug od savijenog pruta; posle njena pečenja, krug se baci u reku, da bi bila kišna godina. 

Izjutra na Božić, kokoške se nahrane u krugu (vezi) konopca u kome je donesena božićna slama, da bi se zaštitile od ptica grabljivica; poneko taj krug pravi od konopca sa samara ili od veriga, da bi kokoške nosile jaja na jednom mestu. 

Česta je upotreba kruga na obrednim hlebovima, ponekad u sastavu srodnih verskih ideograma (obruča, kotura, točka, prstena, venca) i drugih elemenata, pa je, bez brižljivih istraživanja, teško pouzdano govoriti o njihovim ulogama u našoj narodnoj pematologiji. 

Oni su često zastupljeni i na narodnim odećama, naročito na košuljama. Sada imaju ukrasnu ulogu, a prvobitno su služili kao apotropejoni. Ta se njihova uloga pojačavala koncentričnim krugovima. Istu ulogu imaju i krugovi s krstom unutra na odećama, zemljanom i drvenom posuđu, oruđima i sl.

 O badnjoj večeri opkroji se pita orašnik, pa se njena sredina upotrebi za večeru, a kružni okrajak, kotur, čuva se da zverovi ne napadaju stoku. Na dan venčanja, devojka odiva pogleda na sunce kroz kotur, koji je izliven od sveća, i izgovori: „Kada se svadilo sunce i mesec, tada se svadili ja i moj mladoženja" 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik