Cveti

Ilustracija: Anđela Đermanović

CVETI su u nedelju ispred Uskrsa, pripadaju krugu prolećnih običaja. To je dan praznovanja 

probuđene prirode. U subotu uoči Cveti, koja se naziva i Cvetna subota, Lazareva subota, Vrbica (po gradovima), deca se takmiče ko će najviše nabrati raznovrsnog cveća. Ona najviše beru krasuljak, da bi bila krasna, drenovinu, da bi bila jaka, ljubičicu, da bi bila ljubazna, i vrbove grančice, da bi bila napredna. Ubrano cveće i bilje se ne unosi pod krov kuće, već se drži u dvorištu, u posudi s vodom. Izjutra se deca grabe ko će prvi da ustane, umije se i iskiti cvećem. Ovog dana skupljaju se mladići i devojke na određeno mesto, pa međusobno menjaju cveće i na taj način otkrivaju svoje želje i ljubav. Tada se ne igra u kolu i ne veseli, jer traje uskršnji post i nastaje Velika ili Strasna nedelja (sedmica). U našim zapadnim krajevima nema ličnosti koja se na Cveti ne bi zakitila cvetom radi zdravlja, a devojke i da bi se udale te godine. Ubrano cveće uoči 

Cveti stavi se u vodu sa zlatnim ili srebrnim prstenom, pa se sutradan umiva tom vodom. Od Cvetnice do Presvete (Duhova) duše umrlih su u livadskim cvetovima, pa se zato tada cveće ne bere. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik