Lazarice

Ilustracija: Anđela Đermanović

Obredna igra grupe devojaka (lazarke), vezana za praznik vaskrsenja Lazarevog, održava se u proleće kao i kraljice, i sa mnogim istim elementima. Pesme za plodnost, sreću i napredak namenjene su momcima, devojkama, udovicama, čobaninu, ponekad i pokojniku, zatim pojedinim životinjama (konju, svinji, kokoški), vinogradu, vodenici i sl. 

Broj učesnica varira u raznim krajevima (od 6 do 12), a pored Lazara i Lazarica, učestvuju prednjarke i krošnjarke, koje nose kotaricu („krošnju") sa cvećem i skupljaju darove. U lazarice idu devojke udavače, ali i mlađe, sa izvesnim tragovima inicijacije, jer devojčica koja prvi put igra nastupa poslednja, drugi put kao prednjica, a treći put kao ženski ili muški lazar. 

Neke pesme, kao i kraljičke, izražavaju žensku inicijativu za brak:

More, momče namerniče,

koju voliš da nameriš.

ili:

More, momče, mlado momče,

kako možeš sam da spiješ

u kreveče bez devojče?

Da su lazarice prvobitno predstavljale zatvorene grupe, koje su se prilikom susreta mogle i potući, kao grupe koledara ili dve svadbene povorke, pokazuju ovi stihovi:

Sretoše se lazari.

Da li da se pobijev,

ili da se razminev?

U nekim selima leskovačke Morave nedavno se dešavalo da se dve grupe lazarica prilikom susreta potuku, a lokalitet Lazarov zabel, po narodnom kazivanju, označavao bi mesto gde su pokopane izginule lazarice. Zatvoreni karakter ženske grupe, ženska inicijativa za brak i običaj da ponekad lazarke učestvuju kolektivno u žetvi pokazuju da i lazarice, kao i kraljice, prvobitno potiču iz matrijarhalne kulture, kao predstavnice šumskih demona. 

LAZAREVA SUBOTA je prolećna svečanost uoči Cveti. U gradovima Srbije deca idu svečano u

povorci s vrbicama, koje dobiju u crkvi, i zvoncima, pevajući o uskrsnuću svetoga Lazara. Običaj se kultno uzdigao, simbolišući dolazak proleća. Primitivniji oblik običaja izgledao je ovako: nekoliko devojčica, „lazarica", „lazarki", okićenih vrbovim grančicama, u pratnji odraslog dečaka,

idu od kuće do kuće, igraju i pevaju pesme namenjene domaćoj čeljadi. 

Mladiću se peva:

Mlado momče konja sprema, lado, lado,

(„lado" se ponavlja uz svaki stih)

konja sprema, konj mu podigrava,

sedlo meće, sedlo mu se kreće.

Gledala ga iz grada devojka:

,.Gledaj, majko, lepoga junaka,

ne bih znala šta b' za njega dala:

sve bih moje dukate spopala,

pa bih njemu toke pozlatila''.. .

(čobanici se peva:)

Oj, ovčarko gizdava,

tvoje stado gizdavo,...

(deca Cigana pevaju:)

Igraj, igraj lazarke,

gole, bose Ciganke.

Ova kuća bogata,

ima dosta dukata — itd.

Dobijene namirnice lazarice podele. Uzima se da je posećivanje kuća na Lazarevu subotu nastalo po narodnoj etimologiji reči Lazar i „laziti" (puziti), lazarica i plazarica (zmija). U Bosni, uoči Lazareve subote pastiri govore uz lupanje u metalni predmet: „Kuca, kuca lazarica, bjež' od kuće plazarica, bježi plazo od kuće, jer je Lazo kod kuće!" — ili: „Bjež'te, guje plazarice, eto svete Lazarice!" 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik