Lutka

Ilustracija: Anđela Đermanović

Zamena ljudske žrtve lutkom poznata je mnogim narodima. Stari Egipćani bacali su lutku u Nil umesto devojke, Rimljani su je bacali u Tibar, itd. I kod Srba ima ostataka zamene ljudske žrtve lutkom. 

Kada nastane letnja suša, ponegde se u selima južne Srbije bacala lutka u reku, da je voda odnese. Iskaz o sličnom običaju zabeležili smo na terenu u toku snimanja dokumentarnog filma o kulturi i običajima Slovaka u Staroj Pazovi od informatorke A.B. : "Iznošenje Morene, Morena je bila kult proleća, kao kult zime i proleća. Iznosi se Morena, napravi se neko strašilo, kao devojka ili kao baba, iznosi se na kraj sela i baca se u vodu, da bi svo zlo iz sela otišlo." Ovaj običaj kod Slovaka u Srbiji (Stara Pazova) odvijao se za vreme uskršnjih praznika.

  Lutka je  zamena ljudske žrtve vodenom demonu. Smrt drugog ili trećeg domaćeg člana u jednoj godini zamenjuje se lutkom. 

Ilustracija: Anđela Đermanović

Ponegde se s drugim mrtvacom sahranjuje lutka od krpa ili glava koja se odreže od vratila. Ekvivalenat trećeg mrtvaca može biti i mera uzeta s mrtvaca koji je umro drugi po redu: uzme se crveni konac ili prut šipurka (divlje ruže), izmeri se mrtvac pa se konac ili prut sahrane zajedno s njim. Na taj način je, po verovanju, kuća obezbeđena od treće smrti.  

U okolini manastira Nimika, kod Golupca, nerotkinja pravi voštanu lutku veličine bebe, odnese je na groblje i sahrani kao žrtvu božanstvu, da bi postala gravidna. Lutka se stavlja među košnice sa pčelama, da ih čuva od uroka.

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik