Magične moći kape

Ilustracija: Anđela Đermanović

Kapa u verovanjima

U narodu se veruje da ima magičnih kapa, a ko nosi takvu kapu dobija magičnu moć. Ako se takva kapa izgubi ili oduzme, onda i njen vlasnik izgubi magičnu moć. Magična kapa učini čoveka nevidljivim. Ona mu može ispuniti svaku želju i obogatiti ga. 

Po predanju, Ćoso je od đavola izmamio kapu, koja ga je učinila nevidljivim, i pomoću nje postao car. U đavolovoj kapi počiva sva njegova moć. Ko se domogne crvene kapice demona, taj će od njega dobiti novaca koliko zaželi samo da mu je vrati. Kada mu je neki radnik bacio kapu u vatru i ona izgorela, onda ga je demon kaznio smrću. 

Ilustracija: Anđela Đermanović

Kapa, kao i hamajlija, brani od uroka. Na dan svadbe mladoženja za stolom ne skida kapu s glave, jer ga ona brani od uroka. Nevestina kapa perjanica (smiljevac) kitila se aromatičnim biljem, paunovim perjem sa „okcima" i dvama malim ogledalima, jednim na prednjoj a drugim na zadnjoj strani kape, da bi je branila od zlih očiju. Najviše božanstvo u zagrobnom svetu ima na glavi kapu, dok su druga božanstva gologlava. Crvena kapa je atribut demona rudnika i tintilina. Ona je karakterističan atribut sveta mrtvih. Srbi graničari su obavezno stavljali mrtvacu crvenu kapu na glavu, a Levčani crveni fes. 

U Sremu mrtvac se sahranjivao s kapom na glavi, da u zagrobnom svetu ne bi bio gologlav. Po verovanju, ko stavi mrtvačku kapu na glavu, ne može je skinuti. Čim samrtnik izdahne, muškarci poskidaju kape i idu gologlavi do njegove sahrane. U narodnom zaklinjanju kapa je imala naročitu ulogu. Marko Kra-ljević kleo se kćeri arapskog kralja na vernost: „Skinuh kapu, metnuh na koljeno, pa se kunem kapi na koljenu..." U nekim prilikama kapa zamenjuje čoveka. Bolesnikova kapa slala se crnogorskom vladici, da nad njom čita molitvu za ozdravljenje bolesnika. Tamo ljudi piju zdravice za zdravlje kapa (glava) „crkovnijeh". Zamenu glave kapom potvrđuje i narodno kazivanje: „Ko greje kapu na ognju, zaboleće ga glava" 

Ilustracija: Anđela Đermanović

U dinarskim krajevima, kada nevesta prvi put uđe u mladoženjinu kuću, podmetne joj se da sedne na kape muške dece, da bi rađala mušku decu. U Crmničkoj nahiji nosila se izvrnuta kapa kao znak žalosti. Tako je bilo i u Srbiji. Sada se za znak žalosti opšiva crna traka oko kape. Stare žene nosile su belu konjgu na glavi kao znak životne skrušenosti.

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik