MAGIČNO SEDENJE

Ilustracija: Anđela Đermanović

Kod Srba posetilac kuće treba da sedne, po analognoj magiji, da bi i sreća sela. Božićnjem polazniku

potajno se izmiče stolica da bi seo na pod kuće i time nabio sreću u kuću. 

Pošto je božanski gost, od njega zavisi opšta domaća plodnost, pa se zato ona njegovim sedenjem vezuje ili pridobija za kuću. 

Kada se kvočka nasadi, treba sesti pored nje, da bi mirno ležala na jajima i izvela piliće. Posle sahrane pokojnika treba malo sedeti pored groba, po svoj prilici zato da bi i pokojnikova duša sela i smirila se. 

U narodnoj pesmi Ženidba Milića Barjaktara kazuje se da su svatovi na grobu njegove zaručnice posadili ruže, a pored groba klupe pogradiše. Da bi prestao pomor u narodu, mrtvaci su se sahranjivali sedeći, leđima okrenuti istoku. 

U polasku na venčanje nevesta ne sme da sedi u kolima zbog uroka. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik