Moć ogledala

Ilustracija: Anđela Đermanović

Nije poznato kada je ogledalo ušlo u našu narodnu upotrebu, ali je, po svoj prilici, u daljoj prošlosti bilo retko. Ono se spominje u našim srednjovekovnim spisima i u narodnim lirskim pesmama: „U marami sjajno ogledalo i na njemu slika devojačka." 

Iako je ogledalo bilo retko u daljoj narodnoj prošlosti, ipak se našla mogućnost ogledanja u bistroj vodi, rastopljenom maslu i medu: „Anđelija vodu lila, nad vodu se nadnosila, sama sebi govorila: ,Bože mili, l'jepa ti sam!'" 

U narodnoj pesmi o smrti Kraljevića Marka kazuje se: „Nadnese se nad bunar na vodu, nad vodom je lice ogledao... viđe Marko kad će umrijeti." Rastopljena mast služila je za ogledanje pri vračanju i gatanju. 

Bilo je u običaju da se o ručku na Božić iznesu rastopljeno maslo i med, pa se, pre upotrebe, ogledala domaća čeljad: ko vidi svoj lik u rastopu, taj će živeti u toku godine, a ko ga ne vidi, onda to nije dobar znak, može da se razboli, pa može i da umre. 

Kad se mesec jede (kad nastupi pomračenje), onda se iznese čista posuda s vodom i okrene prema mesecu da bi se videlo ko ga nagriza i s koje strane. Gotovo svuda je u narodu obavezno da svekrva donese ogledalo isprošenoj devojci. U timočkim selima, kada devojka pođe na venčanje, onda drži pred sobom malo ogledalo, da bi od sebe odbila urokljive oči. U šumadijskim selima neveste su imale ogledala na prednjoj i zadnjoj strani ukrasne kape smiljevca kao apotropejone. Takve kape s malim ogledalima u oblasti Raške nazivaju se perjanice. 

U Bosni devojka gata pomoću ogledala. Ona u gluho doba noći unakrsno obriše pod, smetlište skupi nasred kuće, stavi na njega ogledalo, zapali četiri voštane sveće, pa gleda u ogledalo da bi u njemu spazila mladića koji će je isprositi ili će u njemu videti svoj grob. Druge devojke čine to isto, ali one nađu u groblju ljudsku kost, stave je pored ogledala, pa je gledaju u njemu sve dotle dok ne spaze svoje mladiće. I uoči Bogojavljenja devojka traži svoga mladića u ogledalu: ako ga vidi da leži, onda je umro, ako je živ, on se smeje, ako je bolestan, on se nalaktio, itd.

Noću se ne ogleda, jer se tada ogledaju vragovi, pa se može ograisati (na zlo nameriti). Po drugom verovanju, ko se noću ogleda brzo će ostariti. Gravidna žena noću se ne ogleda, da joj dete ne bude razroko. Ako se žena ogleda noću, onda će rađati ružnu decu. Devojke se noću ne ogledaju, jer im 

vile mogu odneti lepotu. 

Ne valja se ogledati na rečnoj vodi, jer vodeni duh može da povuče u vodu i udavi. Danju, kada grmi, ne treba stajati pored ogledala, jer se đavo krije pod njim, pa ga tu gađa grom. Ako dugo pada kiša, onda se stavi ogledalo prema suncu da bi kiša prestala. Da bi bio vedar dan, treba uveče staviti ogledalo u naćve. Ono se uveče stavlja poviše kreveta protiv mòra. Ako se razbije, onda sluti na neku nevolju ili štetu.

Dete se ne ogleda u prvoj godini, da se ne bi uplašilo od svog dvojnika u ogledalu. Njegovim ogledanjem se sluti smrt. Po drugom verovanju, ako se dete ogleda, onda će mu majka ubrzo zatrudneti, a po trećem, ogledanjem dete gubi boju svoga lica i postaje staroliko. 

Kada samrtnik izdahne, ogledalo se pokrije ubrusom ili se izvrne. Umrlim mladićima i devojkama stavlja se ogledalo u džep, da bi ga imali u zagrobnom svetu. Ogledalo se vešalo na nadgrobne barjake, a sada se urezuje u nadgrobni kamen (u okolini Beograda). 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik