Oboravanje

Ilustracija: Anđela Đermanović

Oboravanje je preventivno kružno zaoravanje oko sela i njegova potesa protivu pojave epidemije, demona, priviđanja, uroka i gradobitnih oblaka. Izorana brazda ima ulogu magijskog kruga koji štiti sve što je u njemu od spoljašnjih destruktivnih sila. 

U magijskom obredu oboravanja upotrebljavalo se ralo sa gvozdenim raonikom ili plug, jer demoni beže od gvožđa, zatim uzimali su se nevini mladići i devojke, braća blizanci i volovi blizanci crni, izuzetno i beli. 

Kad se osnivalo selo Božurnja, u Gornjoj Jasenici, onda su se, po predanju, noću pojavili vampiri i veštice i davili ljude. I skupili se najstariji ljudi da se posavetuju šta da rade. Neki starac im je rekao: „Mi smo zaboravili da selo okolo zaoremo." Onda su uzeli dva brata blizanca, plug, upregli dva vola blizanca i zaorali brazdu oko sela. Od tada je u selu, kazuje se, nestalo vampira i veštica, niti se što noću priviđa. 

U nekim selima u Sremu ljudi u kužno doba (kad nastupi zaraza) oboru selo, tj. izoru brazdu oko njega, da kuga u njega ne bi došla. U tom oboravanju, mesto volova plug vuku šest golih devojaka mezimica, a najstariji čovek iz onog sela pluži. To se radi noću u gluho doba (po Vuku). 

Golemo selo u predelu Poljanici oboravala su dva brata s dva vola bliznaka i od tada se čuma (kuga) nije nikada pojavljivala u selu. Iz istog razloga tako su se oboravala sela: Subotinac kod Aleksinca, Selište sela Klinovca u predelu Preševu, selo Obrva u rudničkom Pomoravlju, Gleđica u Starom Vlahu, itd. 

Potes sela Pridvorice u šumadijskom Pomoravlju oboran je i zato ga, tobož, nikad ne tuče grad. 

Neka sela dobila su imena po negdašnjem njihovu oboravanju: Oborci kod Novoga Pazara i istoimeni zaselak na Limu, selo i crkva Obražda u Toplici i druga sela sa sinonimnim imenima (po M. Majzneru). Selo Obrovac kod manastira Gomionice, kod Banjaluke, oborale su dve devojke, koje su prethodno tri dana jednoničile, da ne bi kuga ušla u selo. Kad se krajem XVIII veka pojavila kuga u Lušci Palanki kod Sanskog Mosta, u Bosni, onda su ljudi zaorali brazdu oko sela sa četiri bela vola. 

U Crmničkoj nahiji, u Crnoj Gori, oboravala su se goveda kad nastupi epidemija. Ona se iz sela doteraju na jedno mesto, pa se oko njih zaore. U timočkoj Crnoj Reci, uoči Đurđevdana raonikom se zapara krug oko pčelanika, da bi se pčele zaštitile od uroka.

K

od Rusa postojalo je oboravanje sela protivu bolesti ljudskih i stočnih, pa su se oboravala sela i kod mnogih drugih naroda. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik