Ranilo

Ilustracija: Anđela Đermanović

RANILO je svečanost devojaka, ponegde i mladića, a ostatak je nekadašnjeg proslavljanja bujne mladosti u vreme početka solarne nove godine i podmlađene nove prirode u proleće. U Siriniću devojke „kalinarke" išle su pred svaku zoru od Ignjatovdana do Božića na „ranilo" u polje, ložile vatru i pevale. U svanuće vraćale su se u selo prerušene: dve su predstavljale dva starca s bradama, jedna je bila nevesta s preslicom za pojasom, za njom su išle četiri do šest devojaka koje su, uparađene, pevale pesme sa završnim pripevom „vodo le": „Otvor'te se gradu vrata, da ulegnu (uđu) kalinarke..." U timočkoj Crnoj Reci devojke su se skupljale na ranu (ranilo) izjutra pre zore na Mladence i ložile vatru na seoskom igrištu. Njima su se pridruživali i mladići i igrali u kolu do zore. U zoru su išli na reku, mladići napred a devojke za njima, i usput pevali ljubavne pesme. Mladići su se peli na vrbe, sekli grančice i bacali devojkama. One su se njima kitile i opasivale, zatim su se uzajamno šibali s mladićima vrbovim grančicama i izgovarali: „Da si zdrav(a) kao dren, da si brz(a) kao jelen i da rasteš kao vrba." Zatim su se, uz pevanje, vraćali u selo. Na Cveti, ponegde na Blagovesti, ujutru devojke porane pre sunca na „ranilo" na vodu, pa onda uhvate kolo, igraju i pevaju razne pesme: „Poranile devojke, Jelo le, Jelo, dobra devojko, al' na vodi jelenče, Jelo le, Jelo dobra devojko..." (po Vuku). U selima istočne Srbije ranilo priređuju devojke, ponegde s mladićima, kako gde: uoči dana sv. Todora, Mladenaca ili Devetog utornika, Blagovesti ili uoči Cveti, igraju i pevaju uz zapaljenu vatru. Mladići naizmenično kliču „rana", a devojke pevaju: „Oj, cveće raniče, jesi l' skoro brano, " itd., ili: „Ljeljo, ljeljo omrko, zamrko sred gore zelene, brata  čekajući iz lova da dođe, lova da donese. " U Levču devojke i mladići, posle igranja i pevanja oko vatre, odlaze na reku, noseći po ugarak, koji potope u vodu i govore: „Koliko vode, toliko žita." Zatim se uhvate u kolo, igraju uz pesmu, pa se onda razilaze.

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik