Svinja u narodnim verovanjima

Ilustracija: Anđela Đermanović

Svinja predstavlja demonsku životinju, a po jednom mišljenju ima i značenje totema. 

Kada se novorođenče prvi put iznosi iz kuće, nosi se „prvo ka istoku, a zatim kod svinja". Ili dete koje „krklja" mora majka podojiti sa svinje.

Arhivske fotografije sa snimanja dokumentarnog serijala Počudište

 

U nekim krajevima, uoči Đurđevdana ili Nove godine devojke izvode mađijske radnje sa svinjama radi udaje. Po verovanju, svinja je moćan utuk protiv zlih demona, u prvom redu protiv demona nepogode. Svinjska krv i delovi svinje upotrebljavaju se u narodnoj medicini i predskazivanju, a osobitu lekovitu i plodotvornu moć imaju delovi svinje koja se kolje o Božiću. Veruje se da prilikom gledanja u svinjsku dijafragmu može da se predvidi kakva će zima biti. 

Božićna pečenica 

Na Tucin-dan, dva dana pred Božić, ili na Badnji-dan, kolje se ritualno svinja određena za pečenicu. Već samo odabiranje i pripremanje životinje određene za pečenicu pokazuje da od nje, po narodnom verovanju, zavisi sreća i blagostanje kuće koja je kolje. Svinjče za pečenicu nameni se znatno ranije i pothranjuje se odvojeno od ostale prasadi. 

„Pečenicu jošte s jeseni počnu prihranjivati (ne traži se pečenica uoči Božića), a pred Božić na nekolike nedjelje zatvore je u obor pa hrane kukuruzima i mećom." Pečenica mora biti bela i bez ikakve mane i telesnog nedostatka. 

Arhivske fotografije sa snimanja dokumentarnog serijala Počudište

Pečenica se ubija do podne, dok dan napreduje, a na mesto gde će je ubiti prethodno polože slamu. Pečenicu nipošto ne valja oboriti sekirom, već samo nožem zaklati. Ponegde su pečenicu ubijali udarajući je krupicom soli u čelo, čime onaj ko ubija skida odgovornost sa sebe i prenosi je na sô, jer ona, po narodnom verovanju, ima izrazitu demonsku snagu. 

Krvi ubijene životinje pridaje se osobita, u prvom redu lekovita moć. Ponegde domaćin koji zakolje pečenicu lizne krvi iz „zakolja", čime direktno prenosi na sebe demonsku snagu žrtvovane životinje. Zatim stavi u ranu klip kukuruza da se okrvavi, pa to okrvavljeno zrnje služi kao lek za ljude i za životinje. Krvlju zaklane pečenice u nekim mestima zamese naročiti kolač, koji se potom upotrebljava kao lek za obolele životinje, u prvom redu svinje. 

Negde već na Božić zakrme stoku, i to posebno svako bravče, krvlju pečenice, pomešavši je sa solju i kukuruzom koji su prethodno bili u ustima pečenice. U nekim mestima u pečenicu stavljaju jabuku ili dunju, kojom se na Božić omrse radi dobra zdravlja ili je čuvaju kao lek.

    Osobito su lekoviti pojedini životni delovi pečenice: srce, bubreg, slezina i jetra, a posebna snaga pridaje se glavi pečenice, njušci i vilici. Mistična snaga pridaje se i predmetima koji su bili u vezi sa pečenicom, ražnju i vrpci kojom je pečenica bila vezana.

Arhivske fotografije sa snimanja dokumentarnog serijala Počudište

 Pored verovanja u lekovitu moć njuške od pečenice, ona se čuva „da bi se svinje množile". Iz istog razloga ponegde su vilicu i plećku pečenice ostavljali na tavanu. Naši običaji ukazuju na verovanje da je za glavu pečenice, osobito za njušku i vilicu, a zatim uopšte za kosti, vezana duša žrtvovane životinje.

 Kosti pečenice ne rasturaju se do Nove godine ili do Bogojavljenja, „da se ne bi svinje rasturale", ili ih iz istog razloga meću u šuplju bukvu. Negde skupljene kosti nose na mravinjak, „da bude prasadi mnogo kao mravi". Kod lovačkih plemena nalazimo analogne običaje koji se vrše u nameri da se izazove razmnožavanje životinja koje se redovno love. Kod Giljaka, pošto bi pojeli meso žrtvovanog medveda, najstariji ljudi svečano su odnosili kosti i lobanju medveda u šumu, nedaleko od sela, i tu bi kosti zakopali, a lobanju bi natakli u procep nekog stabla.

 I po našim običajima, osobita se pažnja obraćala glavi pečenice. Ona se ostavljala za Novu godinu i tada se pazilo da se ne razglavi. Kako smo videli, kosti glave, osobito vilica, ostavljaju se na tavanu i njima se pridaje lekovita, plodotvorna i uopšte mistična moć. Ista mistična moć pridaje se i plećki pečenice, odnosno njenoj kosti, na kojoj se gata i koja se radi toga ne sme zubima dohvatiti. 

Prema našim običajima i verovanjima, ritualno ubijanje svinje o Božiću značilo bi žrtvovanje izabranog predstavnika životinjske vrste koja se inače redovno ubija. 

Ovi naši običaji, uopšte, sadrže mnoge elemente karakteristične za isti tip žrtvovanja kod Aina i Giljaka, lovaca na medvede, gde se medved ujedno pojavljuje kao polaženik i kao sakramentalna žrtva. Svinja se ponegde i kod nas javlja kao životinjski polaženik na Sv. Ignjata, a u Zakarpatskoj Ukrajini na Sv. Ignjata ubijali su ritualno svinju na isti način kao što se kod nas ubija o Božiću. 

Sve to pokazuje da su životinjski polaženik i životinjska žrtva u božićnoj sezoni nekada predstavljali dve strane, dva bitna elementa jedinstvenog običaja, koji prvobitno potiče još iz lovačkog stupnja. Međutim, u našim običajima ujedno nalazimo i jasno izraženo verovanje da svinja pečenica utiče na rod useva.

 Negde se verovalo da žito neće roditi ako ugine krme određeno za pečenicu. U nekim selima zapadne Bosne, u pečenicu su stavljali jedan ili više klipova kukuruza, čije su zrnje čuvali do proleća, kada bi ga pomešali sa žitnim semenom. Ova plodotvorna moć pečenice, po narodnom verovanju, nalazila se i u njenoj vilici, kojom bi ponegde promešali žitno seme pre nego što će ga posejati. Da se od pečenice očekuje delovanje na rod žita, najbolje pokazuje običaj što se ponegde, prilikom mađijskog vršenja, glava pečenice iznosila na guvno i stavljala na stožer uz poslednji snop. 

Arhivske fotografije sa snimanja dokumentarnog serijala Počudište

U mnogim zapadnim krajevima, na Novu godinu posle mađijskog vršenja žita spremali su čorbu od glave pečenice, u koju su mećali komade kovrtnja i ostatke česnice. Ovo ritualno jedenje glave od pečenice i božićnih hlebova odgovara njihovoj ulozi prilikom mađijskog vršenja. 

Vezu između useva i pečenice nalazimo i u običaju da se česnica šara papkom pečenice. Kako je česnica obredni hleb koji simbolički predstavlja useve i od kojeg prvenstveno zavisi rod žita, šaranje česnice papkom pečenice treba da pojača njeno mađijsko delovanje na rod useva. Isto značenje ima i običaj da se česnica zamesi ponegde mašću od pečenice. Ovi običaji, kao i običaj da se u pečenicu stavlja kokoš, koja, u stvari, predstavlja žitnog demona, jasno pokazuju da je pečenica, u vezi sa razvojem motičke zemljoradnje i sa pripitomljavanjem divljih životinja, dobila i značenje životinjskog predstavnika žitnog demona. 

U mnogim krajevima Evrope poznato je verovanje da se duh žita prilikom žetve ili o Božiću javlja kao svinjče, a naši običaji i verovanja sadrže tragove poštovanja svinje u primarnim oblicima, koji su se sačuvali u mediteranskim kultovima Adonisa, Dionisa i Demetre. 

U Hercegovini i planinskim delovima Bosne, umesto svinje, za Božić ritualno kolju ovcu, koju zovu zaoblica ili veselica. U ovim krajevima se ovca javlja i kao životinjski polaženik, a iz nekih se običaja vidi da je svinjsku pečenicu zamenila ovca u vezi sa razvijenim gajenjem ovaca. Za ovcu koja se ritualno kolje o Božiću vezana su neka ista verovanja kao i za svinju, s tom razlikom što nema običaja i verovanja u vezi sa usevima. 

Arhivske fotografije sa snimanja dokumentarnog serijala Počudište

Verovanje u oplodnu moć veselice izraženo je u običaju da se njenim rogom udari voćka koja ne rađa. Običaji sa božićnom ovcom u prvom redu odražavaju vezu između žrtvovane ovce i stada. Glavu božićne ovce negde takođe čuvaju do Nove godine, a njenu vilicu ostavljaju do sledećeg Božića.

 U Hercegovini domaćin na Novu godinu „čisti i reže glavu, čuvajući da je ne razglavi, jer vele da je to veliki udes radi vukova". U Korenici vilicu veselice ne razglavljuju i čuvaju je do drugoga Božića, „pa neće vuci činiti kvara u blagu". Božićnoj ovci ne smeju se noge prebiti, „jer će se u tom slučaju ovcama noge prebijati". 

Iz navedenih običaja jasno se vidi da je božićna ovca predstavnik životinjske vrste i da od nje prvenstveno zavisi napredak stada. 

Svinja, po narodnom verovanju, predskazuje vreme, kišu, sneg i mraz ili može da predskaže veselje, nesreću i smrt.

Svinjaruša ili Svinjarka izgleda da je takođe narodni naziv za zvezdu Sirijus, kao i Volujara, Volarica. Kada se ujutru ova zvezda pojavi, negde puštaju svinje u žir. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik