Veliki petak

Ilustracija: Anđela Đermanović

Veliki petak, koji se naziva i Raspeti petak, a u Resavi i Rasporiti petak, je ispred Uskrsa.

Strogo se posti, a starije ličnosti su i jednoničile, jela se nisu kuvala, osim kopriva. To je dan Hristova raspeća, pa se zato ovoga dana nisu prihvatali ekseri i igle, da se ne bi pozleđivale Hristove rane.

 Po verovanju, u gluvo doba noći za časak se zemlja zatrese, vode prestanu da teku i vetar da duva.

Domaćica rani u zoru, oboji nekoliko jaja i na svakom, pomoću nalepljenog voska, dobije beo krst.

 U Sremu se ovoga dana boje jaja u žuto, a u subotu u crveno. Jajima se omrsi domaća čeljad na Uskrs. Tada svako čeljade proguta pupoljak od leske, a to je vrsta narodnog pričešća. Ne jede se beli luk; metla kojom se pomela kuća baci se preko potoka.

 Uoči ovog petka činjarice su podmetale čini, pa se čuvalo da se ne nagaze. Ako preko dana padne kiša, gatalo se da neće biti šljiva. Po verovanju ko umre na Veliki petak, tome duša odlazi u raj. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik