Božjak

               

 Ilustracija: Anđela Đermanović

Božjak ubogi prosjak, predstavlja mitskog pretka. Poljska reč uboze, srodna sa našom reči ubog, znači isto što i preci.

 U jednom poljskom izvoru s početka XV v. kaže se kako neki na Veliki petak ostavljaju ostatke jela za hranu dušama pokojnika ili nekom demonu koje zovu vbosshe. U jednom drugom izvoru govori se kako Rusi duše umrlih nazivaju — uboze. Zbog toga se i po našem narodnom shvatanju, prosjaku mora obavezno nešto udeliti („Ko prosi, da krunu nosi, valja mu dati"). 

 Ilustracija: Anđela Đermanović

U jednoj narodnoj pesmi smatra se kao težak greh što su s praga oterane „dve sirotice". Osobito se pazi da se prosjacima udeli o slavi, o Božiću i zadušnicama, kada se pretpostavlja direktno prisustvo duša pokojnika. 

Po jednom podatku iz Boke Kotorske (selo Škaljari), krsni hleb se lomio o podne, i to tek pošto bi naišao prosjak kojemu su davali prvi komad. U Krniću, u Bosni, od prvog hleba ispečenog od novog brašna najpre se davalo namerniku, „osobito siromasima". U Poljskoj su o zadušnicama za prosjake mesili naročite hlebove, a Rusi su tom prilikom spremali precima naročitu činiju sa ponudama (dedovskaja tarelka). 

Reč ded, i reči od nje izvedene, u raznim slovenskim jezicima znače „i prosjak i predak".

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik