Dubočke Kraljice

                                                     Ilustracija: Anđela Đermanović

 Nazivi su nastali po selu Dubokoj u predelu Zviždu. Oni bude iz zanosa rusalje (prividne padalice i prave padavičare, epileptičare) svojom obrednom igrom, svirkom (zvukom) i sugestivnim pevanjem uz zamahivanje noževima, ranije jataganima, zatim upotrebom znaka krsta, preskakanjem, umivanjem svežom vodom, aromatičnim biljem (pelinom, belim lukom i dr.), potresanjem delova tela, naročito glave, i prenošenjem padalice preko Dubočke reke. 

Veruje se da je u telo padavice (rusalje) ušao zao duh i izazvao njen zanos, pa ga treba isterati. Kraljevi su tri mladića, a kraljice tri devojke, svečano obučeni i svi telesno nevini.

 Padalici prilazi prvi kralj s nožem u desnoj ruci, onda prva kraljica s biljem i cvećem; tako dohode i ostali kraljevi i kraljice. Zatim se uhvate za pojaseve, igraju u kolu otvorenog tipa s nejednakim koracima samo unapred i uz podskakivanje. 

U kolu se peva:

Asa-sa, iar asa, hei! 

Op' sa iar'asa, 

si nca o data iar'asa 

asa bela iar'asa, 

si din gura, ii, 

aida, bela, ei!

(vlaški stihovi)

Tako, tako. hop, hej! 

Ustani, hop, opet tako. 

Tako bela, hop, 

i iz usta još, 

hajde, bela, hej!

Bela je zao duh, koji treba da iziđe iz tela kroz usta padalice. Raniji istraživači zbog nepoznavanja jezika smatrali su da je Bela zao, duh, ali "bela" ili kako se izgovraa bla, samo je deo stiha gde se misli na ženu belog tena. 

 Pošto tri puta obiđu oko padalice, polazeći od njene glave i desnog ramena prema levom i dalje, onda vođa kola prekrsti nožem njene grudi, pa je prva dva kralja uhvate za ruke, ostali za trup i noge, odnesu je na drugo mesto, ponove obred, zatim i na treće mesto, idući prema reci udaljenoj oko stotinu metara, neprestano uz sviranje karabljice (sada uz violinu).

 Po završenom igranju, prvi kralj dotakne prilično snažno svojom levom nogom padaličina stopala, da bi se iz njena tela istresao zao duh. Prvi kralj sažvaće pelin, uzme malo vode u usta i poprska padalicu po licu. Ona počinje da se budi iz zanosa. 

Kraljice je podižu da ustane, a kraljevi ukrste noževe iznad njene glave, slivaju vodu niz noževe, koja kaplje na glavu padalice. Onda dva kralja naprave luk svojim desnim rukama, ispod kojih se provuče padalica (ponavlja se tri puta). 

Prilikom buđenja, padalica je uzbuđena, s pojačanim disanjem i pulsom, otima se iz ruku pratilaca, podvriskuje, krupno korača i zvera na sve strane. Na reci je umivaju i zapajaju vodom. Neke se brzo bude, a neke sporije. Simulanti se teže bude, jer time ističu svoju jaču vidovitu moć vračanja i gatanja.

Dubočke kraljice kao vlaški običaj u kojem ponekad učestvuje i srpsko stanovništvo razlikuju se od običnih kraljica u drugim krajevima. Uloga im je da padalice i padavičare vraćaju iz zanosa u normalno stanje.

 U selima s-i Srbije nisu bili retki padavičari (epileptičari). Kada ih snađe „gorska bolest" (padavica), onda izgube svest (prividno ili pravo), padaju na zemlju (otuda naziv). Ima ih koji se kreću, nasrću na prisutne, skloni su tuči, pa se smire i osveste. 

U narodu se veruje da im bolest, u vidu zlog duha, nanose nave i rusalke (vile). One su u slovenskoj mitologiji demonske devojke raspletene kose, koje se noću kupaju u valovima reka, jezera i mora, igraju na obalama, ljuljaju na granju drveća ili se skupljaju po žitima u polju i opčinjavaju prolazeće smrtnike. 

Ime rusalka nastalo je od rimske rozalije, proslave ruža. Ta burna svečanost, bahovski dramatična, održala se uprkos hrišćanstvu. S Balkana raširila se među sve Slovene. Narodno verovanje u duhove crkva je podvrgla praznovanju hrišćanskih Duhova (Trojice). Običaj kraljica je starog rimskog porekla, a orgijazam i ekstaza rusalja i njihov orgijaški promuskuitet su odlike Dionisijeva kulta, tračko-frigijskog porekla (po M. Vasiću)

U dokumentarnom filmu Počudišta "Magični svet Vlaha" prikazana je folklorna rekonstrukcija padanja u trans (od 26:50 - 34:30 )

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik