Suze u narodnim verovanjima

   Ilustracija: Anđela Đermanović

Crnogorci kazuju da kiša postaje od Božjih suza a da je Crnojevića rijeka postala od suza Iva Crnojevića, koje je lio gledajući patnje Crnogoraca.

 Po predanju, kada je neka devojka spazila da će je stići konjanici, pustila je suzu, od koje su postale bujne reke, pa se zamalo svi konjanici nisu potopili. 

U Hercegovini paze da što manje proliju suza za umrlim, da ga ne bi još na ovom svetu utopili, te da ne mogne da ode na drugi svet. 

Opšte je narodno verovanje da za malim detetom ne treba plakati, kako se ne bi na drugom svetu kupalo u vrelim suzama. Na mrtvaca ne smeju da padaju suze jer bi na drugom svetu bio mokar, a po drugom verovanju, povampirio bi se.

                                                         Ilustracija: Anđela Đermanović

 Ima verovanja da suze peku pokojnika na drugom svetu ili da će mu zemlja biti teška. U suzama sirotih i ubogih kupaju se nemilostivi na drugom svetu. 

U narodnoj pesmi o smrti Kraljevića Marka kazuje se da je njegov konj Šarac, pred Markovu smrt, počeo da posrće i suze roni. Kada se jagnje zakolje, zasuze mu oči što prerano gubi život.

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik