Značenje boja u narodnim verovanjima
Boja, odomaćen turskski naziv, a narodni je mast (mastiti: bojiti). Neke boje nejednako su ušle u narodna verovanja i predanja, a neke su u prošlosti imale drukčije uloge i značenja od današnjih.
Crvena boja
Ona odbija uroke, zle poglede, štiti od demona: crvenom kabanicom ogrće se nevesta kada pođe na venčanje, da se zaštiti od uroka i zlih pogleda, gravidna žena zaveže crveni konac oko prsta na ruci kada izlazi iz kuće u mrak i kada posećuje mrtvaca; detinji pupak zavezuje se samo crvenom vrpcom; kada se malo dete kupa, onda se ubaci u vodu bilo koji predmet crvene boje, da bi dete bilo rumeno i zdravo; da se dete sačuva od bolesti, stavlja mu se oko vrata srebrna para nanizana na crvenom koncu;
Na Đurđevdan, a u zapadnim krajevnma na Ivanjdan, zavezuje se deci crveni konac oko vrata; pomoću crvenog konca viju se svečani venci. Za Uskrs spremaju se barena jaja i boje u crveno. Volu, božićnjem polazniku, privezivalo se za rog povesmo crvenim koncem. Sejač prilikom setve zavezuje crveni konac na prst desne ruke i vreću sa semenom; o žetvi njime se vezuju nepožnjeveni strukovi na kraju njive, zatim glista da prestane kiša, o Đurđevdanu vedrica u koju se muze stoka, itd. Srbi graničari spremali su crvenu kapu za mrtvace. Takvu kapu nosili su Levčani i Temnićani. Malu crvenu kapu na glavi mrtvaca u Jagodini video je 1555. A. Buzbek, izaslanik nemačkog cara, putujući za Carigrad.
Crvena boja se ističe nad drugim bojama u basmama:
„Pošla crvena devojka sa crvenim očima, ušima (tako i s drugim delovima tela), ponela crvenu sekiru i crvenu motiku, da (bolest) istera (iz tela), iseče i zakopa."
„Pošao sveti Jovan na crvenom konju, crvena mu glava, ruke..., da istera crveni vetar" (vrsta bolesti).
Pomoću crvenog konca traži se vampirov grob. U snu crvena boja predskazuje brzi događaj, iznenađenje, prolivenu ljudsku krv. Po crvenoj boji duge gata se kakvo će biti vino u tekućoj godini. Crvena boja simboliše zdravlje i borbenost. Jasna crvena boja je „žarka", pa se i o suncu, kada pocrveni na zapadu, kaže da je „žarko". Zato se pomišlja da crvena boja simboliše sunce, vatru i život.
Bela boja
U narodnoj prošlosti bila je znak žalosti. Po predanju, kada su Hrista sahranili, majka mu je stavila na grob bela jaja kao znak žalosti; kada je uskrsnuo, jaja su pocrvenela, pa se sada, kao uspomena na njegovo uskrsnuće, uskršnja jaja boje crveno.
U manastiru Ljubostinji kneginja Milica predstavljena je freskom s belim udovičkim velom. Do zapadnog prozora Spasove crkve u Žiči živopisane su, u prvoj četvrtini XIV veka, četiri ličnosti kako nose na ramenima kovčeg s telom sv. Stevana. Nosači imaju bele odežde. Ispred nosača su ljudi, iza njih žene, čije su glave zavijene belim velovima, nesumnjivo u znak žalosti.
Ilustracija: Anđela Đermanović
Po vlasinskim selima bela boja je znak žalosti. Ona je bila, a ponegde je i sada, znak starosti, telesne iznemoglosti i duševne skrušenosti. Starije žene nosile su konjgu (pokrivač glave) s belom maramom, a sada nose belu povezaču. Po jednoj narodnoj pesmi, Ivanbegovica na samrti naručuje svojoj kćerci: „Svuci, Mare, crvenu kadifu, (p)a obuci b'jelu anteriju ..., a pokrij se bijelom okrugom."
Bolesnik koji ima groznicu ogrće se belim ogrtačem, pa, pred zalazak sunca, ode na raskršće da bi ozdravio. Za božićnu pečenicu sprema se prase bele boje. I dušni brav je bele boje. Ko od Nove godine vidi belog leptira ili belo jagnje, to će za njega biti dobar znak (relativno novije verovanje). Dete rođeno u beloj košuljici biće srećno. Vile imaju beli veo; vukodlak ima beo pokrov, a prikaza beli opasač; po verovanju, mrtvaci jašu bele konje; devojka goni bolest belom metlom.
Crna boja
U narodnim verovanjima i predanjima ona ima magičnu zaštitnu moć. Ona je utuk na demone, duhove, bića i uroke. Nož sa crnim koricama ima magičnu nadmoćnost nad drugim sečivima. Na varicu, koja se kuva na Varindan (4. XII), stavlja se nož crnih korica protivu zlih žitnih demona; takav nož stavlja se pod jastuk bolesniku i detetu protivu veštica, a kad zagrmi, onda se stavlja u žar. U magiji (vračanju i bajanju) redovno se upotrebljavao nož ili britva crnih korica.
Demoni sveta mrtvih su crni; crna kokoš žrtvuje se crnim demonima; crna kokoš izleže cickavca. Veštica beži od kostiju crnog psa. Vukodlak se pretvara u crnog konja, a div u crnu mačku; vukodlak se goni kocem od crnog trna; trn crnog trna zabada se mrtvacu pod nokat, da ne izlazi iz groba. Crno pile obnosi se oko useva protivu grada. Grešnik ima crnu krv, od koje postaju gavranovi.
U narodnoj prošlosti crna boja nije bila znak žalosti kao što je to danas. Dušni brav, koji se sprema (žrtvuje) za dušu pokojnika, ne sme biti crne boje. Ako se prvo od Nove godine vidi crno jagnje, onda to nije dobar znak.
Žuta boja
Dobila je magijsku ulogu zbog boje sunca, zlata, zrelog žita i slame, s jedne strane, a s druge, zbog boje bolesnika i mrtvaca. Zato se ona dvojako primenjuje u narodnom verskom životu: kao znak života i napretka (u nošnji odela predstavlja blagostanje, zrelost, iskustvo i dr.) i kao znak nemoći, bolesti i smrti.
Ona deluje apotropejski: uoči Đurđevdana majka zaveže crveni i beli konac za divlju ružu, pa ih sutradan odreši i vezuje deci oko vrata, a za divlju ružu zaveže žuti i crni konac i izgovori: „Ostavljam žutilo, uzimam crvenilo, ostavljam crnilo, uzimam belilo" (svetlost dana).
U basmi: „Ja tebi žut cvet (daje mrtvacu), a ti meni beo svet." Ako neko prvi vidi žutog leptira, biće mu to znak slabog zdravlja u toj godini. Žuta boja duge znači naprednu letinu u toj godini.
 |
Ilustracija: Anđela Đermanović |
Plava boja simboliše beskrajnost, svakako zbog beskrajnog neba i mora. Plava dugina boja označava količinu prihoda u toj godini. Veruje se da plava boja štiti od uroka.
Zelena boja je znak napretka, bujnosti, svečanosti i veselja. Primenjuje se u verskim obredima, o svadbama i svečanostima. Po predanju, sv. Đorđe je jahao zelenog konja iskićenog zelenim klasjem i biljem. Đavo jaše na zelenom kolju. Zelena boja je boja htoničnih demona (po V. Čajkanoviću). Dugina zelena boja označava useve.
Seda boja je znak zrelosti, iskustva i starosti,
riđa otpornosti i svireposti,
siva tajanstvenosti i neizvesnosti,
ljubičasta (crvenkasto plava) nežnosti, mladosti, ljubavi, čežnje,
mrka dotrajalosti, zebnje i kajanja,
plava muškosti,
crvena ženskosti.
Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik
Коментари
Постави коментар