Zvezde u narodnoj tradiciji

Ilustracija: Anđela Đermanović

Po narodnom verovanju na nebu ima onoliko zvezda koliko ima ljudi na zemlji, jer svaki čovek ima svoju zvezdu koja se javi kada se on rodi, a ugasi kada umre. 

Kako dete raste, tako raste i njegova zvezda. Kada ljudi putuju, s njima putuju i njihove zvezde, a kada ljudi spavaju, one stoje i gledaju na njih. 

Zvezde stalno motre na ljude i prate ih kroz sve mene i životne nevolje. Ako je nečija zvezda jaka, i on je jak, ako je slaba, i on je slab.

 Od zvezde zavisi sreća čovekova, pa se stoga kaže: „Pod srećnu se zvijezdu rodio."

 U folkloru zvezde se javljaju kao mitska bića (antropomorfizovana), ponekad kao sestre Sunca i Meseca, udaju se, igraju i u izvorima kupaju. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik