Desna i leva strana

              Ilustracija: Anđela Đermanović

Opšte je narodno verovanje da je desna strana aktivna, a leva pasivna; prva je jača, napredna i srećna, a druga slabija, nazadna i nesrećna. Kultnom predmetu ili ličnosti desna strana je muška, a leva ženska. Trokraka sveća simboliše: krakom u sredini domaćina, desnim muškarce, a levim ženskinje.

 Na samrtnom času Nemanja je savetovao: „Za puteve na desnoj strani zna Bog, a na levoj strani su razvratni" (đavolji). Po biografu Teodosiju, sv. Sava „udari (pođe) desnim putem" (pravilnim). Od leve prema desnoj strani kreću se mladenci prilikom venčanja, kolovođa u kolu, povorka oko kultnog predmeta; tako se okreću i kultni kolači; zdravice se upućuju gostu do desne ruke; uoči Božića, domaća čeljad leže na desnu stranu.

 U Podibru, uoči Jeremindana (1. V), učesnici sa zvonima kreću u povorkama sa raskrsnice desnim putem, zvone i pevaju protivu zmija. U Grblju kada se izjutra rano dođe na raskrsnicu, treba se tri puta prekrstiti, pa pljunuti na levu stranu, zato što se na toj strani kupe veštice, ponekad i đavoli. 

Vrag se goni pod levo koleno, jer mu je tu mesto; on visi o levom kuku svake koze ili joj se penje i na levi rog. Ko pije opojno piće pruženo levom rukom, taj će se brzo opiti. Ako se dete hrani levom rukom, onda će se razboleti. Ko ustane iz postelje neraspoložen, kaže mu se da je ustao na levu stranu.

 Bradavica, kao đavolja oznaka, trlja se zemljom uzetom ispod leve stopale, da bi nestala. Gravidna žena nosi žensko dete na levoj strani, a muško na desnoj. Ako je mužu veći levi brk od desnog, onda će mu žena roditi žensko dete. Na desnu stranu stola posađuju se muškarci, a na levu ženskinje. 

Po čl. 68. Grbaljskog zakonika: „Koja se devojka ne bi uklonila muškoj glavi s puta, i to s lijeve strane, da se obliči grdnijem ukorom pred narodom." 

Vračanja i bajanja su magijske radnje kako bi se demoni umilostivili ili nasilno oterali. Zato se te radnje obavljaju levom rukom, jer: „Leva ruka krsta nema." U crnoj mađiji prednost se daje levoj strani: oblači se prvo levi rukav pa desni, tako i nogavice; pljuje se na levu stranu, na kojoj su demoni, itd. U kultu mrtvih kađenje i obredna kretanja priređuju se od desne strane prema levoj, dakle,  suprotno naprednom životnom kretanju od leve na desnu stranu. 

Desna strana je strana života, a leva smrti; znake žalosti nose ožalošćeni na levoj strani, grobu se prilazi s leve strane; o daćama (gozbama za duše umrlih) poslužuje se od desne strane prema levoj. U verskom životu desna i leva strana su dualističke: desna je pozitivna, a leva negativna; desna je sedište dobrih božanstava, a leva zlih demona. Kada se spomene ime dobrog božanstva, onda čovek okrene glavu prema svojoj desnoj strani i prekrsti se, a kada se spomene demon, onda se okrene na levu i pljune. 

Desnom stranom anđeo vodi čoveka, a levom đavo. Od desne strane prema levoj kadi se mrtvac i njegov grob. Čaša s pićem pruža se na pogrebu i na daći onome učesniku koji je na levoj strani. Mrtvačko kolo oko groba vodi se  od desne strane prema levoj. U narodnoj pesmi Ženidba Milića barjaktara peva se o svatovima koji pred mrtvim Milićem „naopako koplja okrenuše, naopako kolo povedoše, žalostivu pjesmu zapevaše".  

Ilustracija: Anđela Đermanović

Desna i leva ruka

 U narodnom životu desna ruka ima prednost nad levom. Posle svakog umivanja lica, prvo se obriše desna ruka, pa leva; desnom rukom se pozdravlja i krsti. U narodu se kazuje da se ponekad treba prekrstiti i levom rukom. U čuđenju se izgovori: „Da se prekrstim desnom i levom" (rukom).

 Po narodnoj pesmi, neka baba dospela je u pakao zato što je prosjacima delila kore hleba levom rukom. Kad zasvrbi desni dlan, to predskazuje neku dobit; ako zasvrbi levi, to je znak nekog gubitka. Čaša s pićem dodaje se desnom rukom. Gost podiže zdravicu: „Sveti Luko, blagoslovi desnom rukom domaćina i njegov dom." Ko pije piće levom rukom ili ga prihvati levicom, opiće se. Posle jutarnjeg ustajanja, treba se prekrstiti i pljunuti preko leve ruke, da se oteraju zli duhovi. 

Levoruk biće onaj koga majka prvo zadoji levom dojkom. Odiva prvo oblači desni rukav odeće; ona se izvodi pred zakonike i svatove desnom rukom; desni dever prihvata odivu, on joj natiče prsten na prst desne ruke; mladić prihvata odivu i vodi je desnom rukom; prilikom venčanja mladenci se drže desnim rukama; u kuću odiva ulazi ispod desne ruke mladoženjine, desnom rukom prihvata sito i druge posude. Desnom rukom se mesi česnica, unosi badnjak, lomi krsni (slavski) kolač, pružaju i primaju pokloni; malo dete se brani od đavola desnom rukom, pa se zato ona ne povija; kroz detinji desni rukav pusti se lasta da odleti, da bi dete bilo napredno u učenju. Kupljeni brav prihvata se i vodi desnom rukom.

                                               

Desno i levo rame

 Anđeo lebdi čoveku na desnom ramenu i vodi ga dobrim delima, a đavo mu je na levom ramenu i navodi ga na zlo. Nevesta, posle venčanja, pred ulazom u mladoženjinu kuću baci žito iz sita prvo preko desnog ramena, pa onda preko levog. Prilikom krvnog umira, krvnik poljubi uvređenog u desno rame. Badnjaci se nose na desnom ramenu. Nevesta, kada pođe na venčanje, okrene glavu prema desnom ramenu.

Desna i leva noga

Na Đurđevdan devojka gleda kroz desnu detinju nogavicu u sunce, da bi se ubrzo udala; kada pođe na venčanje, prvo obuje desnu nogu, pa levu; ručni dever stavlja joj u desni opanak veći novčić, a u levi manji; na venčanje se polazi desnom nogom, u mladoženjinu kuću stupa se isto tako. Tada se peva: „Stupaj, prelepa devojko, desnom nogom u kuću." Prilikom svođenja, mladoženja izuje nevesti prvo desnu nogu. Porodilja pije vodu iz desnog muževljevog opanka, a muž je prividno udara desnim skutom da bi lakše rodila. 

Desnom nogom: ulazi kum u kuću po povratku s krštenja deteta, unosilac badnjaka, polaznik na Božić; njemu se izuva desna noga i daje desna plećka pečenice. Ako kupljeni brav pođe desnom nogom, biće napredan. Protivu stomačne gorušice prvo se obuva i izuva leva noga. Prilikom ustajanja iz postelje, pođe se desnom nogom. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik