Duhovi u narodnim verovanjima

               

Ilustrscija: Anđela Đermanović

 

Duh (demon) je vrlo širok pojam kojim se u verovanjima označavaju bezbrojna bića, koja su fantastičan odraz u ljudskoj svesti svekolikog materijalnog sveta. 

Sve ima svog duha, i čovek, i životinje, i predmeti, i biljke. On je neuništiv ili se teško može ubiti. Duh je često nevidljiv; ali može imati različite oblike i redovno ima natprirodnu moć. Često se javlja u množini (zduhači, vile, suđenice i dr.) i na raznim mestima.

Duhovi često stupaju u odnose sa ljudima i životinjama. Oni mogu ući u njih. U narodu se verovalo da je u mentalno poremećene ušao nekakav zao duh. Zato su  takve ljude odvodili kaluđerima da im čitaju molitve i „isteraju" taj đavolski duh iz njih. Za vreme molitve bolesnik bi bio vezan, a posle su ga nemilosrdno tukli, kako bi batinama isterali duha, ili su zahtevali da bolesnik kaže ime duha koji se u njega zavukao. 

Verovalo se da iz ludaka govori duh. Tako, ako bi oboleli izgovorio kakvo ime, kaluđer bi to zapisao na papiru koji bi posle spalio na vatri, verujući da na taj način uništava zlog duha i oslobađa bolesnika.

Ilustrscija: Anđela Đermanović

 Isto tako, po verovanjima, duh može napuštati telo i vraćati se u njega, bilo da je u pitanju duša koja izlazi kao duh, bilo da duh napušta materijalni oblik i nastavlja da „živi" samostalno. Poznato je kako zduhačima, dok im telo spava, duh luta i bori se sa drugim zduhačima za dobro svoga roda, plemena, naroda. Slično i veštica ostavlja svoje telo u kući, a njen duh luta i čini zla ljudima.  Leptir, koji izlazi kroz usta vampira, predstavlja dušu pokojnika, odnosno duh koji i kad se uništi telo u grobu, "može samostalno da živi i deluje. 

Za sedišta duhova osobito su se smatrale: vode, šume, pećine, brda i planine, vetrovi, oblaci, groblja itd. Narod je verovao da vile najviše obitavaju u šumama i na brdima pored kakve vode; u virovima i oblacima su zduhači i ale, u rekama i jezerima aždaje i slične nemani, na groblju su vampiri itd. 

Đavo, pak, biće u kojem su se sinkretizovala razna verovanja i razni demoni, javlja se svuda i na svakom mestu, osobito noću, uvek spreman da napakosti ljudima. Duhovi su, po verovanju, dobri ili zli. Od njih se strahuje, ali i traži pomoć. Ljudi im se obraćaju molitvom i žrtvom kako bi ih umilostivili, ali ih i „progone", „uništavaju" i nastoje da zavaraju. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik