Oblak u narodnoj mitologiji

                                                         Ilustracija: Anđela Đermanović

U našoj narodnoj mitologiji oblak se javlja najčešće kao mesto boravka raznih demona ali i božanstava, a nekad je, verovatno, i sam predstavljao božanstvo.

 Dobro je poznato da narodna mašta često zamišlja obitavalište vila u oblacima. Osim toga, po verovanjima, gradobitne oblake su predvodile ale, duše samoubica ili utopljenika, protiv kojih se bore zmajevi ili zduhači. 

Po Čajkanoviću, sam oblak je predstavljao božanstvo ili je u njemu prisutan vrhovni bog — Dabog, u vreme nekadašnjih njegovih praznika koji su zamenjeni Božićem i Đurđevdanom. Isto tako, on vidi Dabogovu epifaniju u oblaku i u verovanjima vezanim za sezonu nekadašnjih Dabogovih praznika: 

„Na Krstovdan narod veruje da će u potesu dobro roditi ona strana na koju putuju oblaci, a neće roditi ona s koje putuju oblaci"; verovalo se isto tako da će ona strana u potesu najbolje roditi s koje se na Vidovdan uveče pojave oblaci. Plodnost bi trebalo da bude izazvana prisustvom božanstva u oblaku. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik