Zao duh zvani BES

Ilustracija: Anđela Đermanović

Bes je zao duh, on se po verovanju, uvlači u čoveka i u životinju, koji zatim pobesne. Njegovim imenom nazivao se u srednjem veku đavo.

 U mlađim pisanim izvorima spominju se zli „besi", u koje su hrišćani ubrajali i mnogobožačke demone. Hristos je rekao: „Imenom mojim besove će izgoniti." 

Na Kosovu se i sada besom naziva demon: „Kuj ti je bes?" U Šumadiji je ta reč postala arhaična: „Ušao mu bes (detetu), pa nikako da se smiri." U basmi: „Ustuk bes, tu ti mesto nije." 

U istočnoj Srbiji, vreme od 9. do 25. marta naziva se Besne kobile. Tako se naziva i jedna planina kod Surdulice. U to vreme na nju pada krupa. Kada u nekog uđe bes, onda se sliva voda niz moći (mrtvačke kosti) i daje bolesniku da pije. Po verovanju, besnilo nastaje kada neko prede uoči nedelje ili kada pljuje u vatru. 

Izvor: Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić (1970). Mitološki rečnik